Дуг од 48 милиона КМ економски саботира Српску
Овакво стање, које у пракси значи економску саботажу једног ентитета, никако не иде на руку Српској, па је тако премијер Српске Радован Вишковић у неколико наврата најављивао тужбу против Управе за индиректно опорезивање, али и Федерације БиХ.
Сличан сценарио одиграо се и 2011. године, када је због неадекватне расподјеле против УИО и ФБиХ поднесена и тужба. Судска пресуда у корист Српске тада је износила укупно 28 милиона КМ, али блокадом рачуна наплаћено је само четири милиона КМ.
У Удружењу младих економиста УМЕК сматрају да реализација најављиване поновне тужбе треба да се актуелизује само у случају да не постоје шансе споразумног рјешавања проблема између представника оба ентитета.
Они поручују да је ова област уређена Законом о уплатама на јединствени рачун и расподјели прихода, којим се јасно указује на то да из индиректних пореза прво намирују обавезе за сервисирање спољног дуга, те удио Брчко дистрикта, а потом расподјела између ентитета.
Подаци о крајњој потрошњи у ентитетима служе као основа за обрачунавање коефицијента расподјеле, која се усваја квартално, а за чију примјену у пракси је неопходно да буде усвојена у Управном одбору УИО.
- Посљедњи коефицијенти потврђени од Управног одбора УИО односе се на период април – јун 2017. године. Дакле, Управни одбор УИО није донио коефицијенте за претходних седам. За овај период Републици Српској припада 32,19 одсто индиректних пореза. Према подацима којима располаже Министарство финансија Републике Српске, због недонесених коефицијената за период послије јуна 2017. године Републици Српској је дозначено мање индиректних пореза за 22 милиона КМ. Не улазећи у тачност износа који наводи предсједник Владе Српске Радован Вишковић, на основу јавно доступних података сматрамо да је Република Српска оштећена недоношењем нових коефицијената - поручују из УМЕК-а.
Главни узрок настанка оваквог стања, које изазива незадовољство у Републици Српској, чланови УМЕК-а виде у политичком неслагању представника власти на нивоу БиХ, Републике Српске и ФБиХ, док посредне узроке објашњавају садржајем самог Закона, који дефинише расподјелу, а подразумијева да је непоходно да Управни одбор УИО доноси одлуку којом потврђује по формули утврђене коефицијенте.
- Да би се овај проблем превазишао, потребно је да се представници БиХ, Републике Српске и ФБиХ у Управном одбору УИО усагласе око нових коефицијената и на тај начин би се проблем превазишао. Надаље, сматрамо да треба повећати ефикасност пореске администрације у БиХ. То подразумијева, између осталог, да се у будућности приходи расподјељују директно према израчунатим коефицијентима, односно да не буде потребно да Управни одбор УИО доноси одлуку о томе. Јер, на тај начин економском питање постаје политичко - сматрају у УМЕК-у.
Они дадају да износ који ФБиХ дугује Српској по основу неадекватне расподјеле средстава од УИО није занемарљив, али није ни износ који нарушава функционисање буџета ентитета. Ипак, напомињу да се за тај износ може изградити неколико школа, вртића или неких других друштвено корисних објеката од којих би Република Српска имала крајњу корист.
То све наводи на закључак да је, када се говори о посљедицама и узроцима оваквог стања, ријеч о, прије свега, појави политичке природе.
Да питање расподјеле средстава од УИО није искључиво економске природе, него да укључује и политику, сагласан је и Владе Симовић, доктор политичких наука из Бањалуке.
- Са становишта економије, заиста нисам упућен у то како су спроводе процеси расподјеле новца према ентитетима, али је чињеница да питање расподјеле прикупљених пореза УИО није само економско, него и политичко питање. Од новца који се прикупи од пореских обвезника финансирају се бројне ентитетске и државне институције, као и подручје дисктрикта Брчко. Зато је питање расподјеле новца од УИО не само економско, већ примарно политичко питање. Република Српска се већ годинама жали на начин расподјеле новца, тврдећи да неријетко овај ентитет добије мање новца, него што му припада. То је једно стање које траје практично од успостављања УИО. Веома је битно да политички субјекти који учествују у расподјели новца из УИО морају сарађивати и трудити се да та сарадња подразумијева, ипак, јасан паритет у којем неће сматрати, ни на који начин, да су закинути ни Републику Српску, ни било који други ентитет. Свака политика која води било каквој малверзацији или економском саботирању једних од стране других није добродошла и не доноси добро БиХ - сматра Симовић.
Иако је на сцени политичко неслагање, које донекле и доприноси оваквом стању, Симовић размишља оптимистички и сматра да је дијалог ипак могућ: - Дијалог је апсолутно могућ и представља ствар добре воље политичких елита. Он се гради на начин што се рационално сагледају процеси у БиХ, друштвено, политичко и економско стање и на тој бази формирају политичке одлуке које морају увијек бити у корист свих, а никако само у корист једног ентитета, једног народа. И то је просто логика која може да одржи БиХ. Свака друга логика, гдје не постоји договор, уништава овај простор и онемогућава му да буде квалитетан и просперитетан, што је циљ грађана, а надам се и политичких лидера.
Симовић сматра да Српска, као ни ФБиХ, није богат простор који себи може да обезбједи успјех без овог или било којег другог извора прихода, тако да је било каква расподјела, која би Републику Српску закинула чак и за пар милиона КМ, нешто што ствара неповољне услове на овом простору, јер се из буџета финансирају бројне категорије као што су пензионери, разни пројекти, школство, здравство, безбједносни систем и институције Републике Српске.
Стога, Република Српска дефинитивно треба да се избори за квалитетнију расподјелу новца, гдје ће добијати више средстава него што је то данас случај.
- Ја се искрено надам да се овај проблем неће рјешавати изван институција БиХ, да нећемо имати, као некада, призивање странаца или да неки инострани фактор ријешава наше унутрашње проблеме. То би дефинитивно био најгори сценарио. Исто се надам да ће се приступити једином рјешењу, а то је консензус поводом овог питања. Све остало је питање неких других антагонизама који не доносе добро никоме - закључује Симовић.
Сличан развој ситације дефинитивно би ишао на штету једног ентитета, сматрају стручњаци, закључујући да је ревизија овакве праксе неопходна.
Извор: banjaluka.net