Министарство предано ради да заустави намјере Хрватске у вези одлагања нуклеарног отпада
Саопштење Министарства за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске преносимо у цијелости:
ПРОБЛЕМ!
Нова је само најава састанка хрватског министра енергетике и заштите околиша Томислава Ћорића и словеначке министрица инфраструктуре Аленке Братушек, на којем ће се разговарати хоће ли ниско и средњорадиоактивни нуклеарни отпад из електране Кршко збрињавати у једном, заједничком складишту, које Словенци у посљедњих неколико година планирају у Врбини поред Кршког, или ће се свако побринути за своју половицу.
Све информације о активностима Републике Хрватске, Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију од помно прати од 2014.године и предано ради да заустави намјере Хрватске да на самој граници са БиХ изгради одлагалиште нуклеарног отпада, о чему је најшира јавност у Републици Српској и БиХ добро упозната.
Имајући у виду да је Хрватска власник половине НЕ Кршко у Словенији, до 2023. године мора да преузме половину отпада из ове нуклеарке, а Стратегијом збрињавања радиактивног отпада, искориштених извора и истрошеног нуклеарног горива простор војне касарне у Черкезовцу, на локалитету Трговска гора, у општини Двор, одређен је, између седам потенцијалних локација, као преферентна локација за изградњу одлагалишта.
Имајући у виду да се ради о јако трусном подручју, које обилује подземним водама и да у непосредној близини протиче ријека Уна у чијем сливу се налази око 9 општина које броје око 230 хиљада становника, оправдана је забринутост да би такав потез Хрватске угрозио егзистенцију тих људи, који се на том подручју баве пољопривредом и одрживим туризмом.
ШТА ЈЕ УРАЂЕНО?
Упркос бројним ургенцијама Министарства за просторно уређење, грађевинарство и екологију, и великој заинтересованости јавности, Хрватска упорно игнорише ставове, примједбе и апеле надлежних институција у Републици Српској и БиХ.
О свим активностима које предузима Хрватска о питању одлагања радиоактивног отпада на локалитету Трговска гора, ми сазнајемо из медија, и праћењем портала њихових институција надлежних за ова питања. Више пута смо до сада слали дописе и ургенције у којима смо тражили информације о њиховим активностима о поменутој теми – ни једном нам нису одговорили.
Посљедњи допис послали смо почетком марта, а ургенцију - почетком априла. Тек у другој половини маја смо добили одговор, у ком се наводи да процјена утицаја на животну средину за локацију Трговска гора није покренута, те да ће, уколико се и дефинитивно одлуче за ту локацију, поступити у складу са ЕСПОО конвенцијом. То практично значи да је Хрватска дужна да нас, као погођену земљу, обавјештава о свим фазама израде процјене утицаја, која подразумијева и укључивање јавности (Аархуска конвенција).
Подсјећамо да је Одлуком Савјета министара БиХ од 21.03.2016. формирана Радна група за праћење стања и активности у вези са могућом изградњом одлагалишта радиоактивног отпада на локацији Трговска гора, са основним задатком да осигура координацију рада институција на свим нивоима власти у вези са активностима потенцијалне изградње одлагалишта радиоактивног отпада на локацији Трговска гора.
Радна група је предано радила на пословима због којих је формирана, између осталог, утврдила је приједлога текста Декларације о противљењу активностима изградње одлагалишта отпада ниске и средње радиоактивности у Општини Двор, Република Хрватска, коју су оба дома Парламентарне скупштине БиХ и усвојила. Даље, формирала је експертски тим који је дао и упутио примједбе и сугестије Хрватској на Стратешку студију за Национални програм проведбе Стратегије збрињавања радиоактивног отпада, искориштених извора и истрошеног нуклеарног горива.
Одговор на примједбе - БиХ никада није добила званичним путем. Захваљући напорима Радне групе, коначно су предузете активности на достављању инструмената ратификације Протокола о стратешкој процјени животне средине уз Конвенцију о процјени утицаја на животну средину преко државних граница.
Радна група је предложила и да БиХ дипломатским путем обавијести Републику Словенију о неслагању БиХ са намјерама Републике Хрватске за збрињавање радиоактивног отпада, искориштених извора и истрошеног нуклеарног горива на локацији Трговска гора. Истичемо да је Радна група, у скалду са Пословником о свом раду, о свим активностима редовно обавјештавала Савјет министара, али да никад није добила повратну информацију, нити је Савјет министара подузимао активности на које их је обавезала наведена Декларација.
Због опструкција да странке које су добиле највеће повјерење грађана на изборима формирају Савјет министара, могли бисмо доћи у ситуацију да Хрватска то искористи и уради нешто због чега ћемо сви жалити, јер као аргумент могу да наведу да немају саговорника, јер је Савјет министара у техничком мандату. Искрено, Савјет министара је, и док је био у пуном мандату, имао игнорантски однос према овом проблему и није поштовао обавезе које је имало на основу аката усвојених у Парламентарној скупштини. Уосталом, Савјет министара је имао неколико заједничких сједница са Владом Републике Хрватске, бројне билатералне сусрете на министарском нивоу, па никад ниду обавијестили ни Радну групу, ни Парламентарну скупштину да ли је овај проблем уопште стављан на дневни ред Предсједништво БиХ је тек на иницијативу српског члана Милорада Додика, који је као предсједавајући, ставио овај проблем на дневни ред, расправљало о ово питању и донијело закључак којим се, између осталог, захтијева од Хрватске да Трговску гору изузме као локацију предвиђену за одлагање и складиштење радиоактивног и нуклеарног отпада и да на подручју своје територије обезбиједи другу адекватну локацију, која није у близини границе са Босном и Херцеговином.
Такође, истим закључком је задужено Министарство иностраних послова БиХ да путем дипломатско-конзуларних представништава БиХ информише земље чланице ЕУ и међународне организације које се баве питањима заштите животне средине о наведеном питању и захтјеву Босне и Херцеговине. У закључку се још наводи да ће Предсједништво, у оквиру своје надлежности, по овом питању инсистирати не заштити свих права која Босни и Херцеговини припадају по правилима и нормама међународног права.
ШТА СЛИЈЕДИ?
Да бисмо заштитили бисер природе ријеку Уну у дијелу који протиче кроз Републику Српску, али и да бисмо ојачали своје преговарачке позиције, Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију је прво прогласило претходну заштиту Парка природа Уна, а затим и прије истека рока од двије године, заједно са Републичким заводом за заштиту културно-историјског и природног наслијеђа, израдило коначну Студију заштите и предложило одлуку о проглашењу Парка природе Уна. Приједлог Одлуке је, у складу са законом прописаним процедурама, стављен на јавни увид, након чега ће, у другој половини августа, Влада Републике Српске донијети одлуку о проглашењу.
Дакле, ми смо учинили све што смо могли у овом тренутку. И даље предано радимо, с тим што, за разлику од претходног периода, сад имамо подршку и конкретну помоћ српског члана Предсједништва, а Савјет министара, ни док је био у пуном мандату, а поготово сад када је у техничком, није нам пружао подршку, нити се на озбиљан начин бавио овим стратешким питањем.
Наравно, како смо то више пута до сада истицали, ако Република Хрватска и даље буде инсистирала на изградњи одлагалишта радиоактивног и нуклеарног отпада на Трговској гори, на самој граници са БиХ, што је преседан брез премца у цијелом свијету, ми ћемо покренути све поступке у складу са важећим међународним конвенцијама.