Драго Јовичић - жива спортска енциклопедија

Људи за њега кажу да је жива спортска енциклопедија, са великим бројем пријатеља из свијета спорта. Његова кућа је музеј у малом - испуњен дресовима, судијским пиштаљкама, медаљама, клупским шаловима...

Готово да нема познатијег судијског имена у кошарци, а да није упознао овог необичног младића и упутио му поклон или барем поздрав. Драго их скупља, али и дресове, медаље и друге спортске поклоне.

- Најдражи поклон је био када ме је мој пријатељ Славиша Радовановић упознао са Милорадом Мажићем. Исто тако је било са Милованом Ристићем, првим помоћником Милорада Мажића - прича Драго.

Иако са физичким хендикепом од рођења, Драго је човјек ведрог духа, свакодневно активан. Живот му испуњавају дружења са многим пријатељима у Угљевику и посјете кошаркашким и фудбалским утакмицама у окружењу.

- Драгу сам упознао прије десет година. Он је жива спортска енциклопедија, он све познаје и мене информише о спртским дешавањима - каже Милорад Југовић, спортски новинар.

У животу га, каже Драго, није спутало то што је у инвалидским колицима и не баш лака финансијска ситуација у кући. Он, мајка и отац живе од једне - очеве плате и социјалне помоћи општинске управе која зна каснити. Драго има неколико жеља, али издваја једну.

- Желио бих да могу да водим кошаркашки семафор, вријеме, резултат, итд. и ако Бог да, успјећу у томе - каже он.

Његови пријатељи ипак истичу потребу запослења. Завршио је Економску школу и очекују реакцију људи добре воље.

- Мислим да му друштво треба наћи адекватно радно мјесто јер је интелигентан момак који зна доста ствари - каже Драгин пријатељ, Милорад Токић.

И заиста, оваквом човјеку који је успут и члан управе угљевичких кошаркашких клубова, вриједило би помоћи у дугорочном смислу.