Нови закон даје резултате - у Српској пораст прихода од игара на срећу
Пореска управа је од јануара до јуна прикупила 17,6 милиона марака по основу накнада из области игара на срећу, што је за трећину више него у истом периоду прошле године. Из Министарства финансија кажу да је за то заслужан нови Закон о играма на срећу који је увео "он-лајн" контролу прихода приређивача игара на срећу, на основу чега и плаћају порез.
- Од тренутка усвајања кренуло је узлазном линијом, а прави ефекти се очекују тек крајем године. Средином септембра имамо провођење техничког дијела - истакла је Влатка Малиџан, портпарол Министарства финансија Републике Српске.
У марту, када је усвојен Закон, Асоцијација легалних приређивача игара на срећу изнијела је низ замјерки, а највише се причало о масовном отпуштању радника. До тога није дошло три мјесеца након што је Закон усвојен.
- Према подацима Пореске управе број пријављених радника у области игара на срећу, завршно са 31. децембра 2018. године и био је 2.457 радника, док 30. јуна 2019. број запослених 2.426, што видимо да је скоро исти број, тако да отпуштања у области игара на срећу није било - истакао је Александар Дошић, директор Републичке управе за игре на срећу.
У Асоцијацији легалних приређивача игара на срећу кажу да су резултати у прва три мјесеца тренутни и да ће се нова регулатива показати дугорочно штетном, као и да ће довести до гашења цијеле области игара на срећу. И даље тврде да су законом широм отворена врата за монопол у области електронских игара на срећу.
Измјенама Закона, Лутрији Републике Српске омогућено је да успостави монопол над приређивањем електронских игара на срећу, за шта јој је дато овлашћење да ангажује приватну фирму, и то врло одређену, што доказује члан 9 Уредбе
о условима за давање сагласности "Лутрији Републике Српске" за оснивање предузећа за приређивање игара на срећу, која прописује да Лутрија за потребе организовања електронских игара може изабрати домаћу или страну компанију која, између осталог, има годишњи промет од невјероватне три милијарде евра, што је ништа друго до намјештен тендер, којим се на уштрб пословања домаћих лиценцираних приређивача тржиште препушта страним компанијама.
Законска регулатива у окружењу врло је слична као и у Српској, кажу у Републичкој управи за игре на срећу - још једино Србија има паушално плаћање накнада, али и то ће ускоро бити промијењено. У Асоцијацији кажу да је то нетачно, јер у Српској паушал није укинут, законски су преузета најгора рјешења из Македоније, а нови Закон је, тврде, у директној супротности са основним ставовима Европске уније о слободном тржишту.