Осам деценија цркве Светог Илије у Миљевини
Крсна слава обиљежена је литургијом, литијом и обредом ломљења славског колача, након чега је услиједило народно весеље - чувени теферич у Миљевини, један од највећих црквено-народних сабора у горњем Подрињу.
Цркву Светог пророка Илије на узвишењу изнад Миљевине, на Илиндан 1939. године, освештао је митрополит дабробосански Петар Зимоњић, који је само двије године касније мученички пострадао од усташа у Другом свјетском рату.
Кум храма био је Симо Милетић из села Штовић.
За вријеме Другог свјетског рата, миљевинска црква дијелила је страдање српског народа, а Италијани су је једно вријеме користили као коњушницу.
У мају 1945. године, након званичног завршетка рата, Црква је била свједок страдања више хиљада младих војника Југословенске војске у отаџбини из Србије, које су припадници нове комунистичке власти без суђења побили у близини цркве и бацили у јаму Понор.
Парох миљевински Љупко Медовић каже да је ова црква страдална, као што је и народ у овом крају страдао, посебно у Другом свјетском рату.
- То се види и на иконостасу наше цркве, који је почетком Другог свјетског рата избоден ножевима и бајонетима. Иако је иконостас устакљен те повреде на иконама се и данас виде - рекао је парох Медовић.
У Цркви Светог Илије у Миљевини налазе се мошти свештеномученика Будимира Соколовића, који је убијен 1945. и бачен у јаму Понор.
Мошти су откопане прије 15 година, опране у вину и положене у мермерну шкрињу.
Заједно са моштима, потпуно очувани, из земље су послије 64 године, извађени и црквена књига Требник, свето миро и дрвени крст свештеника.