X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
11/08/2019 |  10:53 ⇒ 12:41 | Извор: СРНА

И нацисти се згражавали над усташким злочинима

Тајни њемачки досије о усташким звјерствима над Србима, Јеврејима и Ромим почињеним 1941. и 1942. године на подручју НДХ, који је у цјелости преведен, препун је језивих детаља над којима су се згражавали и њемачки окупатори, пишу београдске Вечерње новости.
Јасеновац   (фото: Sputnik/ Ненад Зорић) -
Јасеновац (фото: Sputnik/ Ненад Зорић)

- Окрутност са којом су под вођством усташа вршена убиства у БиХ, превазилази све што је до сада забиљежено у крвавој историји балканских народа. Од муниције се брзо одустало, па су тако људи клани као животиње, лобање су им разбијане чекићима или сјекирама, утјеривани су као стока у куће, сједнике или штале, које су затим паљене - наведено је у извјештају њемачког капетана Хефнера од 12. октобра 1941. године.

Хефнер је као податак навео и да број српских жртава износи готово 400.000.

Ово је дио шокантног аутентничног њемачког досијеа о усташким звјерствима над Србима, Јеврејима и Ромима 1941. и 1942. године у Јасеновцу, Старој Градишки и на дугим подручјима НДХ, чије постојање је постало познато у фебруару ове године, захваљујући сарадњи Вечерњих новости овог листа и Архива Војводине.

Директор Архива Војводине Небојша Кузмановић рекао је да је ријеч о документима које су сачинили представници њемачке обавјештајне службе током Другог свјетског рата.

Капетан Хефнер у допису од 12. октобра 1941. године, говорећи о злочинима усташа у БиХ, наводи да се од стријељања брзо одустало, јер се то сматрало траћењем муниције, те да су због тога одабране друге врсте смрти.

Њемачки официр је навео да је код Босанског Петровца, гдје до интервенције Италијана није било сахрањено више од 8.000 лешева, пронађено 70 угљенисаних лешева који су били жицом везани за стог сијена и његовим паљењем страдали су на ломачи.

Хефнер је написао да се догађало да су родитељи малу дјецу, да би их спасили, пуштали кроз прозоре кућа у пламену, које су усташе биле опколиле, али су их усташе набадале на виле за сијено, а потом бацале назад у пламен.

- Једва да се може уопште замислити таква једна окрутност, пред којом би се и нељуди ужаснули. Чак су им и цркве служиле за то да у њих људи, попут стоке, буду утјерани и убијени - закључио је Хефнер у свом извјештају.

Досије садржи и свједочење једне Хрватице удате за Србина, из децембра 1941. године, о условима у Јасеновцу, о чему јој је причао њен рођак, пуковник у хрватским оружаним снагама, којем је била дужност да подигне концентрациони логор и обавља његову инспекцију.

- Према мишљењу овог пуковника... након ликвидирања логора у Госпићу, прије два мјесеца, у Јасеновцу се налазило 18.000 људи, а сад их има 3.000, иако нико из логора није пуштен, а увијек долазе нови. Сви остали су помрли од хладноће и глади или су убијени - пише у њемачком досијеу.

Вечерње пишу да досије садржи оригинал писма о усташким злочинима над Србима, које је 8. фебруара 1942. године надбискупу Алојзију Степинцу послао свједок који се потписао као "католик хришћанин, па тек онда Хрват", а навео је да су старци, жене и дјеца, прво страшно злостављани, па тек онда убијани.

- Невини Срби прикивани су на пањеве, пламен ватре је лизао њихова гола прса, њихова је кожа згуљивана, отворене ране пијеском и сиљу посипане, очи копане, уши, носеви и језици одсијецани. Дјеца су бацана у ватру, кипућу воду и кречане - наведено је у том писму.

Када је Новостима прије шест мјесеци, објелодањено да је ово писмо, које је саставни дио њемачког досијеа, у посједу Архива Војводине, у Хрватској су се појавиле тврдње да је ријеч о фалсификату подметнутом из Београда хрватском политичару Првиславу Грисону, преминулом 1969. године у Паризу.

- Неспорно је да ми имамо оригинал тог писма - истакао је директор војвођанског архива Кузмановић.

Досије са 600 листова докумената и 63 аутентичне и уредно нумерисане фотографије, деценијама је био дио личног фонда Славка Одића /Бихаћ, 1916 - Београд, 2006/, носиоца Партизанске споменике, који је током дијела војне каријере припадао Одјељењу за заштиту народа /ОЗНА/, службовао у СУП-у, а био је и генерални конзул у Торонту и бавио се публицистиком.

Досије је, двије године након његове смрти, Архиву Војводине продао Р.З. из Сремске Митровице, а затим је 11 година стајао нетакнут у архивском деопоу све до прошле године, када је један архивиста новопостављеном директору скренуо пажњу на његову важност.

Највећи број докумената у досијеу потиче од њемачких обавјештајних органа у Хрватској и Србији, а поједини документи су писма или свједочења грађана или заповједника паравојних јединица.

Мањи дио тог архива преточен је у књигу "Гудовац 1941: пут злочина" о првом организованом масовном злочину усташа над Србима, почињеним 18 дана након оснивања НДХ, када је масакрирано 190 српских житеља десетак села у бјеловарском крају.

Књига на српском и енглеском језику, која садржи и двадесетак аутентничних фотографија у издању Архива Војводине и Српског народног вијећа из Загреба, послата је у Ватикан, а дио је и Библиотеке Меморијалног музеја Холокауста у Вашингтону и Међународног архивског центра за нацистичке злочине у Њемачкој.