latinica  ћирилица
14/08/2019 |  12:09 ⇒ 12:26 | Аутор: РТРС

Равномјеран развој Српске: У општине уложено 128 милиона КМ

Равномјеран развоју свих локалних заједница у Српској кроз улагања у оне развојне пројекте који су том подручју потребни, циљ је развојног пројекта Владе Републике Српске. Идеја потиче из потребе да се у мање развијеним локалним заједницама обезбиједи одржив развој и створи амбијент за живот по мјери њихових грађана.
Љубиша Ћосић - Фото: СРНА
Љубиша ЋосићФото: СРНА

Овим развојним пројектом обухваћени су сви дијелови Републике Српске, а огледа се кроз суфинансирања или финансирања разних инфраструктурних и других пројеката, које општина кандидује у циљу развоја и интеграције.

Финансијска средства обезбјеђује Влада Српске кроз партнерске односе са Владом Републике Србије или путем средстава Инвестиционо-развојне банке у сарадњи са Владом Швајцарске.

Иако свакодневно пристижу оптужбе да се на рачун улагања у западни дио Српске, неправедно запоставља њен Исток, предсједник Савеза општина и градова Љубиша Ћосић сматра да такве приче не наилазе на своју потврду у пракси, те да подацима о издвојеним средствима Владе Српске за овакве намјене у протеклом периоду доказују супротно.

Он сматра да се у пракси спроводи политика равномјерног развоја свих општина и градова у Српској, те да Влада улаже средства и суфинансира оне пројекте за које општина сматра да су од приоритетног значаја.

- Од када сам предсједник Савеза општина и градова Српске, обишао сам добар дио тих неразвијених општина, готово све и оно што знам јесте да се Влада Српске заиста труди да у свакој од тих општина, путем различитих Министарстава, јавних установа и предузећа имплементира неки од пројеката. Рекао бих да су све општине у једнакој мјери, независно да ли су на западу, сјеверу, југу или истоку имали на неки начин приоритет, јер та структура Српске са 64 општине и града и Владом као централним нивоом власти поприлично је једноставна и сама комуникација између Владе и Министарстава сасвим у реду и добра - рекао је Љубиша Ћосић, предсједник Савеза општина и градова Републике Српске и начелник општине Источно Ново Сарајево.

Он додаје да увијек има примједби разних општина да понекад имплементација неких пројеката тече споро, да за неке пројекте за које не могу сами да обезбиједе средства траже помоћ од Владе и да то траје дужи период, али да је оцјена њега као начелника, али и начелника других општина да Влада равномјерно подржава све дијелове Републике Српске.

- Обилазећи те општине и градове видио сам да се у свакој од њих имплементира неки од пројеката, чак и у малом Источном Мостару који има стотињак становника, као и у Источном Дрвару или неким другим локалним заједницама. У Трнову, на примјер имамо 1.500 становника, а ових дана тамо раде спортску дворану, трг, конструкцију школе, зграду општине, раде пресвлачење пута кроз центар општине и то све раде заједно са Владом Републике Српске. Тако да су то они пројекти који су начелници кандидовали, односно грађани су ти који су кандидовали, јер су их они презентовали кроз своје предизборне приче - истиче Ћосић.

Према његовим ријечима из средстава Владе Српске прошле године за развој локалне заједнице уложено је 128 милиона КМ.

У Источном Сарајеву је изграђена болница вриједности 60 милиона. Ових дана се имплементира нови инвестициони циклус на Јахорини вриједан 30 милиона КМ, овдје између Пала и Источног Новог Сарајева је урађен пут који се управо још једним дијелом реконструише, а чија је вриједност 20 милиона КМ. Код нас у Источном Новом Сарајеву Влада Српске помаже у изградњи позоришта са два милиона, те спортске дворане са два милиона КМ. Ова средства Владе Републике Србије су обезбијеђена и за општину Соколац и за општину Пале, Источна Илиџа гдје се ради централни споменик, Источно ново Сарајево, Трново. Општина Хан Пијесак је прошле седмице имала отварање Соколског дома, реконструкција путем средстава Владе Србије. У општини Рогатица такође, као и у Вишеграду, Калиновику поводом славе општине отворени су нови инфраструктурни пројекати. Великим дијелом су финансирана или средствима Владе Србије или средстава клиринга - додаје Ћосић. Он истиче да источни дио Републике Српске није запостављен, али да постоје извјесни проблеми у погледу географских особина ове регије, што значи да она захтијева непрестана улагања.

- На Тјентишту вриједност пута којим је олакшана комуникација Чемерно – Гацко је 75 милиона КМ. Има доста пројеката који су у источном дијелу имплементирани. Проблем је што је источни дио географски организован тако да захтијева непрестано инвестирање. У тај пут је уложено 75 милиона КМ, али сигурно да треба уложити још бар 50 милиона КМ да би се поправила путна мрежа. Поред тога, имамо Шћепан поље од Фоче до границе са Црном Гором, за које треба 100 милиона да се рехабилитује. Нису тачне примједбе да Влада Српске не улаже у источни дио Српске. Ми у Источном Сарајеву знамо да је све и један капитални пројекат урађен уз подршку Владе, захваљући средствима Владе. У општини коју ја водим као наченик знам да је у задње двије године од Владе Српске у ову општину упућено осам милиона КМ кроз пројекте које смо ми кандидовали - нагласила је Ћосић.

Као једно од могућних рјешења, Ћосић истиче недостатак Закона о равномјерном регионалном развоју, који ће дефинисати приоритет, дугорочне и средњерочне планове јавних инвестиција као и њихове изворе финансирања.

На истоку Српске фокус на путној инфраструктури

Министарства саобраћаја и веза поручују да је за наредни период планирано неколико инфраструктурних пројеката, рехабилитација магистралних путева, као и изградња нових саобраћајница на истоку Српске, као и у Херцеговини.

За реализацију планираног пројекта рехабилитација магистралне и регионалне путне мреже у Српске планирано је 100 милиона евра, припрема овог пројекта и преговори са Свјетском банком око обезбјеђивања средстава је у току.

Када је ријеч о изградњи магистралних путева, приоритет ће имати повезница Фоча - Шћепан Поље у дужини 20 километара са међудржавним мостом. Главни пројекат је завршен, а у току је прибављање локацијских услова, рјешавање имовинских односа и преговарање са ЕБРД-ом за кредитна средства за изградњу овог пута.

Поред овог, за наредни период планирана је и изградња регионалног пута Невесиње-Берковићи у дужини 19 км, а пројекат би требао бити финансиран из властитих средстава и гранта агенције ОРИО, Владе Холандије.

Изградња брзог пута Бијељина - Зворник - Милићи - Соколац, на чију изградњу грађани истока Српске чекају дуги низ година, један је од приоритета када је у питању изградња саобраћајница. У току је израда генералног пројекта, а финансијска средства за његову реализацију биће обезбијеђена из властитих средстава "Аутопутеви Српске".

- Према уговору консултант треба до краја године испручити генерални пројекат и тад ћемо имати процјену вриједности изградње овог пута. Намјера нам је да фазно градимо овај пут у складу са расположивим финансијским средствима. Такође, кроз пројекат рехабилитације магистралне и регионалне путне мреже планира се рехабилитација магистралног пута М-6 Љубиње, граница ентитета у дужини од 15 километара, а за који је поднесен захтјев за утврђивање општег интереса ради експропријације, јер се мијења траса. Процијењена вриједност пројекта је 7,5 милиона КМ и урађен је главни пројекат. Планирана је и рехабилитација пута Љубиње – Требиње у дужини 60 километара, процијењене вриједности 18 милиона КМ -  поручују из Министарства саобраћаја и веза Српске.

Када је у питању изградња аутопутева, акценат је на изградњи коридора који би повезао Српску са сусједном Србијом, што је предвиђено изградњом аутопута Београд - Сарајево.

Из Министарства саобраћаја и веза Српске поручују да су активности на изградњи моста преко ријеке Саве на локацији Сремска Рача покренуте, те да је Министартсво упутило иницијативу Савјету министара БиХ за дефинисање и потписивање потребних међудржавних споразума у циљу реализације пројекта изградње аутопута Вукосавље – Брчко – Бијељина – граница Републике Србије, односно аутопута Београд – Сарајево и одређивање локације заједничке тачке аутопута на граници Републике Србије и БиХ, те планирање изградње међудржавног моста преко ријеке Саве.

Извор: banjaluka.net