Обиљежавање 24 године од окупације Дрвара, као одговор на провокацију ХДЗ-а
Предсједник овог савеза, који окупља 15 завичајних удужења западне Крајине, Ранка Срдић Милић рекла је Срни да је оно што намјеравају да ураде Хрвати у Дрвару много више од провокације, а да је безобразлук за то мала ријеч, те да ће се Дрварчани, гдје года да се налазе и њихови земљаци из Кочићеве Крајине, томе супроставити.
- Проблем је то што су то људи конвертити свјесни од чега су настали. То је потреба сталног доказивања идентитета. То се зове пропаст и поставља се питање послије свих тих иступа да ли су Хрвати уопште хришћани? Јесу они мјезимче Ватикана, али има неко ко је изнад Ватикана, а то је Господ Бог - рекла је Милићева.
Она је указала да ниједна "повијест" не може оборити историјску чињеницу да је Дрвар, мимо Србије, процентуално најсрпскија територија.
- Сада кажу "ослобођење". Нису Срби сами себе окупирали. Сви ми овдје у Савезу смо поносни што не припадамо таквом народу какав је хрватски који иза себе има злочине, логоре и мучилишта Јасеновац, Слану, Паг, Јадовно, Корићно, Гаравице. Све су нас побили и још се дрче - поручила је Милићева.
Она је нагласила да је срамно и нељудски да намјеравају да славе они који су уз помоћ својих западних ментора, прије свега Њемачке и САД, из Дрвара и западнокрајишких општина протјерали и побили толико Срба.
Милићева каже да се они сада "враћају на мјесто злочина да још једном подсјете на своју нељудскост" и поручила да ХДЗ том одлуком не чини добро ни Хрватима који сада живе у Дрвару.
Према њеним ријечима, немогуће је да оно што је одувијек српско буде хрватско и на то Хрвати немају право.
- Какво право ја имам на Зеницу, какво право ја имам на Вировитицу, иако је српска добрим дјелом. Жалосно је оно што се нама Србима подмеће. Проблем су лобирања, интереси, кривоклетства, нељудскост, непоштовање Бога, али ништа није вјечно сем истине - истакла је Милићева.
Начелница дрварске општине Душица Рунић позвала је Кантонални одбор ХДЗ-а у Ливну да одустане од најављене прославе наводног ослобађања Дрвара, поручивши да је то узнемирило Дрварчане и остале Србе у Ливањском кантону.
Одбор за заштиту права Срба у Федерацији БиХ позвао је раније становнике Дрвара, Грахова, Гламоча и Петровца да 13. и 14. септембра обуставе саобраћај према Ливну и Бихаћу и онемогуће намјере Хрвата да славе у Дрвару, као и намјере Владе Унско-санског кантона да измјесте мигрантски центар у српско село Медено Поље.
За само два мјесеца 1995. године, на самом крају рата, из Дрвара и још 12 општина западне Крајине комбинованим акцијама хрватске војске и такозване Армије БиХ "Љето "95", "Маестрал", "Јужни потез" и "Сана 95" протјерано је више од 130.000 људи, а убијено и нестало 1.072.
Након ових злочина потпуно је промијењена демографска слика 13 општина западне Крајине. Осуђених за ове масовне злочине још нема.