Епохално откриће жупске Венере; држава подржава истраживање
На археолошком локалитету на подручју села Виткова, код Александровца Жупског, прије неколико дана је пронађена фигурина названа "жупска Венера", за коју се процјењује да је настала у периоду од 4.500 до 3.500 година прије нове ере.
Вукосављевић је током посјете Витковачком пољу најавио могућност да се тај локалитет укључи у "капитални пројекат Винча као интегрални дио винчанске, технолошки најнапредније праисторијске културе на свијету".
- Тајне винчанске културе полако излазе на видјело, и Србија има срећу да баштини трагове нама непознатих људи и релативно непознате културе - навео је он.
- Задатак Министарства културе и информисања је да обезбјеђује средства и услове за стручњаке који често раде у отежаним условима и урадићемо све да обезбиједимо што бољу финансијску и техничку подршку за наставак истраживања - навео је Вукосављевић.
Министар је посјетио и Завичајни музеј Жупе, гдје постоје четири фигуре богиње плодности које су израдили први земљорадници прије више од 6.000 година.
Наше налазиште старије је од египатских пирамида
Прије неколико дана код Александровца је захваљујући вишегодишњем труду ентузијаста из Завичајног музеја Жупе, археолог Сања Црнобрња Красић ископала највећу до сада пронађених жупских венера за коју се процјењује да је стара 6.000 година.
Према ријечима археолога, ријеч је о епохалном открићу из периода млађег неолита и припада Винчанској култури.
- Потврдиле су се претпоставке да је у Виткову био религиозни центар Винчанске културе, јер је жупска Венера виша од 30 центиметара. Вршили смо редовна истраживања терена јер је житељима села Витково потребан водовод. Пред крај истраживања стигли смо до открића које ће одушевити свијет, јер је наше налазиште старије од египатских пирамида - рекла је Красићева.