latinica  ћирилица
20/08/2019 |  09:07 ⇒ 11:11 | Аутор: Независне

Њемачки војници траже одштету због осиромашеног уранијума на Балкану

Бивши њемачки војници поднијели су захтјев за одштету због излагања осиромашеном уранијуму који је кориштен током ратова на Балкану и у Ираку, због чега је фракција Алтернативе за Њемачку током расправе у Бундестагу затражила мишљење њемачке владе.
Њемачка војска - Фото: AFP
Њемачка војскаФото: AFP

Како је наведено у тексту портала T-online, војници њих око 220, су одштету затражили због излагања уранијуму, а овај медиј наводи да се и даље воде жучне расправе о томе колико је поменута муниција штетна за здравље.

- Студије Свјетске здравствене организације и Међународне организације за атомску енергију негирају да постоје било какви посебни ризици, док Међународна организација љекара против атомског оружја истиче да постоје недоречености у објављеним студијама због чега позивају на превентивну забрану кориштења ове муниције док се поуздано не утврде дугорочни ефекти излагања - пише портал.

Њемачка влада је, у одговору на захтјев, 12. августа нагласила да су сви ови захтјеви одбијени током протеклих година јер, како је истакнуто, није доказано да су њемачки војници трпјели било какве здравствене посљедице због контакта с овом муницијом, која је, прије свега, кориштена у противтенковским авионским бојевим зрнима немијењеним за уништавање оклопа. У допису, који је објављен на страници њемачке владе, истакнуто је да је спроведена и студија утицаја осиромашеног уранијума.

- Резултати студије показују да на мјестима кориштења ове муниције не постоји готово никакав ризик од радијације, а токсиколошки ризици могу настати само под ванредним околностима, који се до овог тренутка нигдје нису исказали - наглашено је у овом допису.

На страници Европске комисије објављена је студија урађена по налогу Европског парламента о дејству и посљедицама кориштења осиромашеног уранијума као оружја, у којој истичу да и радиоактивност и токсичност осиромашеног уранијума биљеже ниже вриједности од природног уранијума.

- Контроле ратних подручја показале су да постоји ниска контаминација, осим у подручјима која су у непосредној близини уништених возила и мјеста испаљивања зрна. Ризици угрожавања здравља путем воде или земље су веома ниски - наглашено је.

Аустријска армија такође је на својој страници објавила студију о дејству осиромашеног уранијума. Они истичу да је радиоактивност осиромашеног уранијума око 40.000 бекерела по граму, а да је радиоактивност природног уранијума 10.000 бекерела већа. Наводе да је радиоактивност плутонијума више хиљада милијарди пута већа, те да се из тога може закључити да је радиоактивна опасност ниска.

- У поређењу са другим радиоактивним супстанцама, ни природни ни осиромашени уранијум нису посебно радиоактивни. Може се закључити да једино директно удисање супстанци на ратним подручјима може представити одређену опасност за здравље људи - нагласили су они.

Наиме, како кажу, опасност једино може наступити због хемијских, не радиоактивних карактеристика овог материјала, и то само ако се у већим количинама унесе у организам путем неког раствора.

- Цивилно становништво, припадници хуманитарних организација и мировне трупе тешко да су удисали тај материјал у тим количинама. Ипак, дугорочнији директан контакт с осиромашеним уранијумом, попут комадића муниције, би требало избјегавати - наводе они.