Требиње: Црква Светог Павла у знак сјећања на Жарка Вучића
У године пријатељства, стали су лијепи и тешки тренуци, хиљаде километара планинарских и бициклистичких стаза, и оних са конобарском тацном у руци, радовања и туге, планови и дјела. Судбина и опака болест одлучили су да раставе друштво из култног кафића у Старом граду, чији су власници већ 15 година. Након Жаркове смрти његови најближи одлучили су да сјећање на њега сачувају и кроз обнову цркве Светог Павла.
- Кад је наш пријатељ умро, хтјели смо новац негдје да уложимо. разговарали смо са сестрама, и сви смо, и планинари одлучили се за обнову. Сви пријатељи су се одазвали, не само финасијски него трудом и радом и подршком и у сваком смислу лако смо долазили до рјешења, све се склопило била је то божија воља - напомиње Милан Прелевић.
Мати Павла, игуманија Петропавловог манастира поручује да је ово све велики подвиг.
- Био је потребан подвиг да се направи ова црква. Није било струје, вода је била само у околним чатрњама, све што је уграђено у цркву, донесено је пјешке или неким лошим путевима - истиче мати Павла.
Црква је смјештена у близини Павлове пећине, гдје је по предању боравио и крштававо апостол Павле. Била порушена крајем 17. или почетком 18. вијека, село у коме се налази опсутјело, путеви зарасли. Жаркови пријатељи су уз помоћ сестринства манастира и људи добре воље, за кратко вријеме успјели цркву "подићи" и покрити.
- Материјал смо довозили камионом, или носили ручно само један превозник је успио, отпадали комади гума,, пут је сами камен, али све се заборави, кад знамо да смо успјели - додао је Милан Прелевић, а на његове ријечи надовезала се и Мати Павла, игуманија Петропавловог манастира:
- Значајна је за историју овога краја, јер је свједок велике и значајне хришћанске историје. Петропавлов манастир из 4. вијека и Павлова пећина.
У плану је да се у наредном периоду црква ослика и уреде порта и околина. Литургије ће се служити у дане када се празнују свети апостоли. Опустјело село Доли бар у тим празничним данима ће оживјети, а вјерници ће овдје свједочити не само хришћанску вјеру, него и причу о правом пријатељству, пожртвованости и љубави. Онаквим, какавих би у данашње вријеме требало бити више.