latinica  ћирилица
24/08/2019 |  15:06 ⇒ 25/08/2019 | 08:22 | Аутор: РТРС

Закон о попису пољопривреде - још један покушај преноса надлежности?

Тајни закључак са посљедње сједнице Савјета министара БиХ у техничком мандату, којим је Агенцији за статистику БиХ наложено да изради Закон о попису пољопривреде на нивоу БиХ, није само класични покушај отимања надлежности Републике Српске, већ је и дефинитивно зауставио комплексан процес пописа. За септембар најављена прва фаза пописа.

Српска, чија је пољопривреда уставна надлежност, не пристаје на нова законска рјешења, којима се врши пренос на бх. ниво.

Дуго су ентитетски заводи и бх. Агенција за статистику усглашавали јединствену методологију за - европски услов - попис пољопривреде. Први након скоро шест деценија! И на крају усагласили! Испоштовали препоруке званичног Брисела, нашли заједнички именилац у методологији, креирали адресар пољопривредних газдинстава, прву фазу пописа - истраживање квалитета оквира - планирали за септембар.

Но онда су на сцену ступили бх. министри. Умјесто да, према плану, обезбиједе новац за попис и одлуком прецизирају остале детаље, саботирали су договор бх статистичара. И у духу мандатских тежњи предсједавајућег Дениса Звиздића, наложили Агенцији за статистику да изради Закон о попису пољопривреде БиХ. Тајни задатак је ипак доспио у јавност. А посредством Дирекције за европске интеграције и њеног директора Едина Дилберовића, стигао је, напокон, и на одредиште. А тамо – директори одмарају, а сарадници писани закључак вербално "модификују"!

- Агенција за статистику је добила обавјештење из Дирекције за европске интеграције о закључку Савјета министара у којем стоји да статистичке институције имају обавезу ускладити Закон о статистици, Закон о попису становништва и Закон о попису пољопривреде - рекла је Мирсада Адембеговић, савјетница за односе с јавношћу у Агенцији за статистику БиХ.

Несвјесна игра ријечи или свјесно прикривање налогодаваца!? Тек у спорном закључку се, ипак наводи не само усклађивање постојећих закона са европским, већ и доношење нових! И у препорукама Европске комисије на које се министри и директор Дилберовић здружено позивају, Брисел не тражи Закон већ "заједнички методолошки оквир".

Баш као и, у БиХ усаглашени Акциони план на те препоруке, који је већ прошао и кроз министарске руке. Зашто су онда министри и директор Дирекције, "заједнички методолошки оквир" превели у закон – не одговарају!

Од посљедње сједнице и "ренесансног" дјела о попису – тихују. У Републичком Заводу за статистику Српске од бх. агенције одговор чекају!

И подсјећају да је Влада Српске још 2013. године године одлучно НЕ рекла Закону о попису пољопривреде. Подсјећају и на раније договоре са колегама - статистичарима.

- Да су директори статистичких институција на претходним састанцима заузели став да за попис пољопривреде није неопходан Закон о попису пољопривреде - истакао је Јасмин Комић из Завода за статистику Републике Српске.

Но договори, у Сарајеву доказано је, ништа не значе! Српски законодавци упозоравају – пољопривреда је уставна надлежност ентитета, а Закон о попису пољопривреде на бх нивоу – претеча ресорног министарства на истом нивоу. Тежња коју је Звиздић јавно испољио још у експозеу и од које, очигледно, не одустаје ни при крају мандата.

- Прво усвоје закључке, па се онда иде на то ево усвојени закључци зашто ви нећете да реализујете закључке, зашто нећете одлуке, зашто нећете Закон, ви кршите одлуке и зато вам је ово сад кад они преговарају – кажу поштовање устава и закона и донесених одлука. Дакле довођење пред свршен чин - тврди Никола Шпирић, замјеник предсједавајућег Дома народа БиХ.

И због тога је потребно закључак Савјета министара одмах поништити, а никако чекати његову евентуалну парламентарну процедуру, каже Шпирић. Но док сарајевски "еврољупци" фабрикују још једно кризно жариште на релацији Српска – БиХ, рокови пролазе. Септембар – резервисан за истраживање квалитета оквира за попис пољопривреде је на прагу – а од истраживања ни трага.

И све остале активности везане за попис пољопривреде пролонгирају се за пола године. Најмање! Јер уколико сарајевски статистичари истрају на смјерницама сарајевских политичара – тешко да ће компромисно рјешење да услиједи. Сличном политичко-статистичком сценарију свједочили смо и током збрајања дописаних и препописаних бх. становника 2013. године. Но "пописни плагијат" само то је и остао – а толико жељени Брисел, и након упитника, није сазнао колико нас има!? И даље је на снази попис становништва из 1991.године, а по свему судећи биће и попис пољопривреде из далеке 1961. године.