Закон о попису пољопривреде - још један покушај преноса надлежности?
Српска, чија је пољопривреда уставна надлежност, не пристаје на нова законска рјешења, којима се врши пренос на бх. ниво.
Дуго су ентитетски заводи и бх. Агенција за статистику усглашавали јединствену методологију за - европски услов - попис пољопривреде. Први након скоро шест деценија! И на крају усагласили! Испоштовали препоруке званичног Брисела, нашли заједнички именилац у методологији, креирали адресар пољопривредних газдинстава, прву фазу пописа - истраживање квалитета оквира - планирали за септембар.
Но онда су на сцену ступили бх. министри. Умјесто да, према плану, обезбиједе новац за попис и одлуком прецизирају остале детаље, саботирали су договор бх статистичара. И у духу мандатских тежњи предсједавајућег Дениса Звиздића, наложили Агенцији за статистику да изради Закон о попису пољопривреде БиХ. Тајни задатак је ипак доспио у јавност. А посредством Дирекције за европске интеграције и њеног директора Едина Дилберовића, стигао је, напокон, и на одредиште. А тамо – директори одмарају, а сарадници писани закључак вербално "модификују"!
- Агенција за статистику је добила обавјештење из Дирекције за европске интеграције о закључку Савјета министара у којем стоји да статистичке институције имају обавезу ускладити Закон о статистици, Закон о попису становништва и Закон о попису пољопривреде - рекла је Мирсада Адембеговић, савјетница за односе с јавношћу у Агенцији за статистику БиХ.
Несвјесна игра ријечи или свјесно прикривање налогодаваца!? Тек у спорном закључку се, ипак наводи не само усклађивање постојећих закона са европским, већ и доношење нових! И у препорукама Европске комисије на које се министри и директор Дилберовић здружено позивају, Брисел не тражи Закон већ "заједнички методолошки оквир".
Баш као и, у БиХ усаглашени Акциони план на те препоруке, који је већ прошао и кроз министарске руке. Зашто су онда министри и директор Дирекције, "заједнички методолошки оквир" превели у закон – не одговарају!
Од посљедње сједнице и "ренесансног" дјела о попису – тихују. У Републичком Заводу за статистику Српске од бх. агенције одговор чекају!
И подсјећају да је Влада Српске још 2013. године године одлучно НЕ рекла Закону о попису пољопривреде. Подсјећају и на раније договоре са колегама - статистичарима.
- Да су директори статистичких институција на претходним састанцима заузели став да за попис пољопривреде није неопходан Закон о попису пољопривреде - истакао је Јасмин Комић из Завода за статистику Републике Српске.
Но договори, у Сарајеву доказано је, ништа не значе! Српски законодавци упозоравају – пољопривреда је уставна надлежност ентитета, а Закон о попису пољопривреде на бх нивоу – претеча ресорног министарства на истом нивоу. Тежња коју је Звиздић јавно испољио још у експозеу и од које, очигледно, не одустаје ни при крају мандата.
- Прво усвоје закључке, па се онда иде на то ево усвојени закључци зашто ви нећете да реализујете закључке, зашто нећете одлуке, зашто нећете Закон, ви кршите одлуке и зато вам је ово сад кад они преговарају – кажу поштовање устава и закона и донесених одлука. Дакле довођење пред свршен чин - тврди Никола Шпирић, замјеник предсједавајућег Дома народа БиХ.
И због тога је потребно закључак Савјета министара одмах поништити, а никако чекати његову евентуалну парламентарну процедуру, каже Шпирић. Но док сарајевски "еврољупци" фабрикују још једно кризно жариште на релацији Српска – БиХ, рокови пролазе. Септембар – резервисан за истраживање квалитета оквира за попис пољопривреде је на прагу – а од истраживања ни трага.
И све остале активности везане за попис пољопривреде пролонгирају се за пола године. Најмање! Јер уколико сарајевски статистичари истрају на смјерницама сарајевских политичара – тешко да ће компромисно рјешење да услиједи. Сличном политичко-статистичком сценарију свједочили смо и током збрајања дописаних и препописаних бх. становника 2013. године. Но "пописни плагијат" само то је и остао – а толико жељени Брисел, и након упитника, није сазнао колико нас има!? И даље је на снази попис становништва из 1991.године, а по свему судећи биће и попис пољопривреде из далеке 1961. године.