X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
24/08/2019 |  15:20 ⇒ 19:35 | Извор: РТС

Зашто су пожари у Амазонији катастрофални за нашу планету? (ФОТО)

Сјече, паљења, суше и поплаве ускоро би могле да нанесу довољну штету прашуми у Амазонији од које не само да неће успјети да се опорави, већ ће највећа свјетска прашума ући у циклус одумирања.
Пожар у бразилској држави Мато Гросо (фото: Planet Labs Inc) -
Пожар у бразилској држави Мато Гросо (фото: Planet Labs Inc)

Уколико Амазонска прашума достигне довољан ниво губитка зеленог покривача, читав регион претрпјеће непоправљиве промјене које ће промијенити зелени крајолик у савану са раштрканим дијеловима под ниским зеленилом, а губитак биодиверзитета биће катастрофалан по читав свијет.

Упозорење долази из извештаја истраживања објављеног у часопису Сајенс адвансес (Science Advances), чији су аутори Карлос Нобре, предсједавајући одјељења за климатске промјене на бразилском националном Институту за науку и технологију (ИНПЕ), и Томаса Лавџоја са Универзитета "Џорџ Мејсон" у САД.

- Амазонски систем је близу тачки без повратка - навео је Лавџој.

Како су аутори навели, још од 70-их година, када је професор Енеас Салати утврдио да Амазонска прашума генерише оквирно половину падавина потребних за њен опстанак и развој, поставља се питање колики би максимални губитак зеленог покривача морао да буде прије него што би читав регионални хидролошки циклус толико деградирао да највећа свјетска прашума не би могла више да опстане.

Први модели коришћени процјењивали су да би губитак зеленог покривача морао да буде 40 одсто да би се такав сценарио обистинио.

У претходним деценијама, међутим, појавили су се нови фактори који утичу на хидролошки циклус Амазоније. Ови фактори укључују климатске промене и широкораспрострањено паљење током сушне сезоне како би се раскрчио простор за пољопривреднике.

Фото: REUTERS/Bruno Kelly)

Комбинација сјече, климатских промјена и паљења указује да би драстичне промјене екосистема у источним, јужним и централним деловима џунгле услиједиле већ са 20 до 25 одсто изгубљеног зеленог покривача.

Ове процјене и модели засновани су на истраживању које објављеног 2016. године у Proceedings of the National Academy of Sciences, које је Нобре спровео са колегама са ИНПЕ-а, бразилског националног Инситута за истраживање свемира, Центра за спречавање природних катастрофа и Универзитета у Бразилији.

- Упркос томе што не знамо тачну тачку без повратка, процјењујемо да је Амазонија веома близу границе. Губитак зеленог покривача достигао је 20 одсто - око милиона квадратних километара, мада се око 15 одсто те површине (150.000 квадратних километара) опоравља - истакао је Нобре.

Према ријечима истраживача, мегасуше из 2005, 2010. и 2015-2016 могле би да представљају прве знаке приближавања тачки без повратка. Ти догађаји, заједно са великим поплавама 2009, 2012. и 2014. наводе на закључак да читав амазонски систем осцилира.

- Понашање човјека појачало је поремећаје у хидролошком циклусу региона. Да није било људског дјеловања, велика суша изазвала би губитак одређеног броја дрвећа, али би он био надокнађен наредне године са обилних падавина, успостављајући еквилибријум - навео је Нобре.