Врело љето због избора у три источне покрајине Њемачке
Исход неће рећи само ко ће владати тим покрајинама у наредних пет година, већ би могао да има далекосежне посљедице по дешавања у политичком Берлину, пише Дојче веле, и наводи да ови избори отварају важна питања.
На питање да ли десничарска Алтернатива за Њемачку (АфД) побједује, Дојче веле напомиње да се јачање деснице у виду АфД не може се назвати источноњемачким феноменом, јер су они су у међувремену заступљени у свим покрајинским парламентима широм земље.
Па ипак највећу подршку имају на истоку, где су њихови покрајински руководиоци посебно тврди на ријечима и посебно екстремни.
Док на нивоу цијеле Њемачке АфД у анкетама има око 14 одсто подршке, у Саксонији има изгледа да освоји 25 одсто, а у Бранденбургу 21 одсто гласова - тиме би могли да постану најјача странка. То би биле њихове прве побједе, а и први пут да од Другог свјетског рата да у некој њемачкој покрајини екстремни десничари заврше као најјача странка, пише Дојче веле.
Истраживања показују да је међу бирачима на Истоку главна тема према којој се опредјељују миграција, односно избјеглицка криза.
На питање да ли је љевица на раскрсници, наводи се да Тирингија тренутно у виду Бода Рамелова има првог и јединог љевичарског премијера у историји. Љевица је од уједињења традиционално јака на истоку што није ни чудо - то су дијелом насљедници некадашње режимске партије ДДР, наводи Дојче веле.
Међутим нису унутарстраначке препирке једино што мучи Левицу. Показало се да, као партија протеста против "естаблишмента", љевица окупља и бираче којима није проблем да претрче крајњој десници.
Да ли на овим изборима Зелени могу да напредују, каже се да је исток Њемачке увијек био тежак терен за Зелене који су привлацили боље образоване и богатије бираче из урбаних средина. Посебно им је тешко у Саксонији и Бранденбургу, традиционално рударским покрајинама - Зелени се пак залажу за обновљиву енергију.
Раније су се Зелени често мучили да прескоче изборни праг од пет одсто, али сада то неће бити случај. Јер Зелени су на савезном нивоу јачи него икад, одлично су прошли и на европским изборима у мају.
Дио објашњења лежи у томе што су се профилисали као анти-АфД посебно када се ради о миграцији. Такоде, борба против климатских промена све више заокупља и јавно мњење, а Зелени су у томе пионири.
Врло је могуће, како се оцјењује, да ће резултат Зелених бити таман такав да буду језичак на ваги и да свакако учествују у власти.
На питање шта избори значе за Владу Ангеле Меркел, Дојче веле кратко одговара - свашта.
Најприје, њени Демохришцани посрћу док су коалициони партнери Социјалдемократе у таквој дистопији да је врло могуће да ове јесени раскину владајућу коалицију. Бранденбург је традиционално упориште Социјалдемократа, а Саксонија Конзервативаца - ако тамо те партије прођу лоше, биће то још један доказ да нешто мора да се мијења, каже се у тексту.
Обје некада дивовске странке су најавиле да ће половином октобра проценити рад владајуће коалиције. Уколико дођу до закључка да треба да прекину сарадњу, постоји могућност да се Немачка први пут окуша у мањинској влади коју би и даље водила Меркел до редовних избора 2021. године, наводи Дојче веле.
Који је исход вјероватан, пита се ДW и оцењује да због јачања АфД у поменутим покрајинама, математика највероватније неће дозволити да се формирају коалиције само двије странке - биће потребно три или четири.
Са десницарима за сада нико не жели да сарађује, а Демохришћани имају проблем да сарађују и са љевицом.
Коалиције са много чланица миришу на нестабилност, на експеримент - нешто од чега Нијемци зазиру у политичком животу. Три источне покрајине заједно броје само 10 одсто популације, али ови избори ће занимати цијелу нацију, закључује Дојче веле.