Дан сјећања на жртве НАТО агресије 9. септембра
Помоћник министра рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Радомир Граонић рекао је након састанка да ће тог дана у 10.30 часова у Храму Светог Петра Зимоњића Сарајевског у Војковићима у Источној Илиџи бити служен парастос за све невине жртве НАТО агресије, а потом ће у 11.00 часова на гробове брата и сестре Галинац, на гробљу у насељу Грлици, бити положени вијенци и цвијеће.
Према његовим ријечима, у 12.00 часова ће у Културном центру у Источном Новом Сарајеву бити одржана пригодна духовна академија.
Договорено је и постављање билборда по граду Источно Сарајево како би јавност била информисана о овом догађају.
Подржан је приједлог да Град Источно Сарајево покрене иницијативу за подизање спомен-обиљежја у знак сјећања на жртве страдале у НАТО бомбардовању и агресији.
Састанку су присуствовали представници ресорног министарства и Градске управе, општина у саставу града Источно Сарајево, општина Хан Пијесак, Калиновик и Чајниче, те борачких организација.
Граонић је истакао да се обиљежавањем датума страдања српских цивила у Републици Српској од НАТО бомбардовања још једном шаље порука о ставу Републике Српске да је спремна да сарађује са овом алијансом, али да своје жртве не заборавља.
Он је истакао да је веома важна иницијатива да се обиљежава дан сјећања на српске цивилне жртве НАТО бомбардовања у Републици Српској, како би домаћу и међународну јавност подсјетили на то да се 1995. године велика војна алијанса обрушила на српски народ, на Војску и цивиле Српске.
- Не смије се никада заборавити да је највећа војна сила тада бомбардовала српске војне и цивилне циљеве, да је осам земаља НАТО, предвођених САД бомбардовало општине широм Републике Српске, од Херцеговине, преко Сарајевско-романијске регије и источног дијела Српске, па до општина у Западној Крајини - изјавио је Граонић.
Он је подсјетио да је на подручје Републике Српске бачено више од 1.000 авио-бомби и крстарећих ракета и да је употријебљен осиромашени уранијум од чијих посљедице и данас умиру грађани Српске.
- Жртве су огромне и исказане су и у материјалном и људском потенцијалу. Према евиденцијама којима располаже Министарство, погинуло је око 50 цивила и исто толико војника - нагласио је Граонић.
Према његовом мишљењу, циљ НАТО-а тада је био да промијени војну равнотежу на терену, да ослаби војну силу и оперативну моћ Војске Републике Српске, јер су гађали касарне, складишта муниције и све војне репериторе.
- НАТО се тада директно ставио на страну наших тадашњих непријатеља и све учинио како би исход рата окренуо у корист наших непријатеља. Изнијели смо то стојички, али то нећемо да заборавимо. Морамо да живимо и са својим непријатељима и са међународном заједницом, али увијек морамо да подсјећамо на оно шта се десило, а то је да је извршена агресија на територију Републике Српске, а касније и Србију - поручио је Граонић.
Говорећи о односу према НАТО-у, он је подсјетио да је опредјељење Републике Српске о том питању исказано ставом Народне скупштине да Српска иде ка војној неутралности, односно да ће слиједити пут Србије и њен однос према војно-политичким савезима.
- Ово наше обиљежавање треба да пошаље још једном поруку о ставу Републике Српске да нисмо кратке памети, да смо спремни да сарађујемо, али да своје жртве не заборављамо - истакао је Граонић.
Градоначелник Источног Сарајева Ненад Вуковић изјавио је да ће бити иницирано подизање спомен-обиљежја жртвама НАТО бомбардовања и агресије на Републику Српску.
- О томе ћемо морати још дуже да разговарамо да би било изабрано најрепрезентативније мјесто за такав споменик - рекао је Вуковић.
Предсједник Предсједништва Борачке организације "Илиџански борац" Горан Шеховац нагласио је да ће борачка удружења са подручја Сарајевско-романијске регије пружити сву потребну подршку обиљежавању овог датума.
Он је рекао да је циљ НАТО-а био да ослаби Војску Републике Српске, у чему, како је навео, нису успјели, али су током бомбардовања страдали војници и цивили, и нанесена је велика материјална штета.
Начелница општине Калиновик Милева Комленовић рекла је да је НАТО убио седам становника ова локалне заједнице, те да су током агресије погођени војни објекти, али и фарма свиња и локални водовод.
- За нас је то имало далекосежне посљедице, јер од дејства осиромашеног уранијума имамо веома велики број малигних обољења у односу на број становника у нашој општини - указала је Комленовићева.
Према одлуци Одбора Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова која је донесена у марту, као Дан сјећања на жртве НАТО бомбардовања у Српској одређен је 9. септембар.
Приједлог да овај догађај добије републички значај дао је посланик у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Сташа Кошарац и овај догађај биће 27. у календару обиљежавања најважнијих датума из историје српског народа са ових простора.
Кошарац је 23. новембра прошле године Одбору Владе Српске за његовање традиције ослободилачких ратова упутио приједлог да 9. септембар буде Дан сјећања на жртве НАТО бомбардовања, у складу са иницијативом коју је раније покренула Новинска агенција Републике Српске - СРНА.
Кошарац је тада у допису Одбору подсјетио да је Срна покренула иницијативу и објавила серију текстова који су овјековјечили свједочења о НАТО агресији у Републици Српској и жртвама бомбардовања осиромашеним уранијумом.
Иницијатива за обиљежавање дана сјећања на жртве НАТО бомбардовања покренута је у Андрићграду 26. августа прошле године на приједлог Срне.
Брат и сестра Галинац били су једне од првих жртава НАТО агресије када их је 9. септембра 1995. године на срушеном мосту код Семизовца, код Сарајева, убио пилот НАТО авијације.