Реаговања на крњи закључак ПИК-а: Међународна заједница нема концепт
Оружане снаге, Високи судски и тужилачки савјет, јединствен систем индиректних пореза - за амбасароде Управног одбора Савјета за сповођење мира ове реформе проведене су уз подршку ентитетских и парламената БиХ и због тога, кажу, интегритет институција мора да се поштује. То је кључни дио заједничке изјаве иза које не стоји и Руска Федерација.
Прије него што је и саопштена крња изјава ПИК-а, предсједница Републике Српске Жељка Цвијановић изјавила је да Српска не пристаје на уцјене.
- Шта год да је рекао неки ПИК или неко - не слажем се са политиком уцјењивања у којој, прије него што почнете да радите, постаљате услове. При том изаберете немогуће услове, који никад није требало да постану услови за формирање власти. Политичка логика коју ја заговарам јесте да се окупе они који су побједници - рекла је Цвијановићева.
Српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик не очекује да ће се до 5. септембра десити било шта кад је у питању избор Савјета министара. Каже да је очигледно да у процесу преговара има више актера него што је потписа на споразуму.
- Управо та чињеница да се за било који унутрашњи договор тражи дозвола са стране, довела је БиХ у позицију да се одржава још само на апаратима међународног фактора. Ако БиХ зависи само од странаца, онда је свима јасно да јој нема спаса. И то није тако зато што ја желим да то видим тако. То је тако, јер су два од три конститутивна народа заробљена у амбицијама трећег - сматра Додик.
Према појединим оцјенама, никад већој институционалној кризи у БиХ не назире се крај. Изненадна сједница ПИК-а и нејединствен став, према оцјенама из Бањалуке, говори о конфузији и непостојању јасног концепта међународне заједнице за рјешење проблема.
Према оцјенама из Сарајева, Русија је своје мишљење издвојила, јер се у саопштењу не даје подршка политичарима из Републике Српске. Ипак, за разлику од политичара аналитичари из два највећа града у БиХ, бар дјелимично су сагласни у једном.
- То што би ЕУ прихватила било какву већину која се формира, само је једно палијативно рјешење како би се тренутна криза на неки начин превазишла. Односи су код нас такви да се сасвим сигурно из тога не би изашло мирно и сигурно би ситуација била још комплекснија - истиче Милош Шолаја, професор на Факултету политичких наука Универзитета у Бањалуци.
Новинарка Рубина Ченгић, каже да број гласова освојен на изборима, нажалост, уопште не мора да буде пресудан за формирање власти и да је у БиХ већ 20 година пресудна "способност договарања".
- У уставном уређењу имамо на бх. нивоу Дом народа и таква власт би ту врло тешко или готово никако могла функционисати, али је заиста могуће да се у Представничком дому формира једна сасвим другачија коалиција у односу на ову - сматра Ченгићева.
Ситуација у БиХ интересантна је и аналитичарима у Србији. Драгомир Анђелковић каже да је ПИК морао да именује кривца за застој у формирању власти. Сматра да су и западни центри моћи свјесни да није могућ повратак коришћења бонских овлашћења.
- Бошњаци, односно њихови представнции не би се овако дрско понашали да немају нечију подршку. Сада када су дошли до тачке када се види да политика притисака на Републику Српску банкротира, онда је ПИК "улетио" да их подржи, односно да позове на смиривање страсти, али поново је избјегао да каже ко је крив - истиче Анђелковић.
До 5. септембра, када договор тројице лидера престаје да важи, остало је још тачно пет дана. Готово нико не вјерује да је пет дана довољно за коначан договор. Све чешће се као излаз из кризе виде општи избори. Редовни слиједе 2022. године, а за ванредне не постоји законска могућност.