X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
04/09/2019 |  14:28 | Извор: ТАНЈУГ

Могерини умјесто Хана?

Да ли ће се Федерика Могерини убудуће бавити питањем европских интеграција земаља западног Балкана, умјесто дијалогом Београда и Приштине - питање је подстакнуто најновијим, засад незваничним, информацијама да је италијанска политичарка међу потенцијалним именима за састав нове Европске комисије, који ће њена шефица, Урсула фон дер Лајен, саопштити поцетком сљедеће седмице.
Федерика Могерини (Фото: Council of the European Union) -
Федерика Могерини (Фото: Council of the European Union)

У опцијама за кандидата који ће водити политику проширења помињу се, засад, Мађари, Словенци и Белгијанци, као и досадашња шефица ЕУ дипломатије Федерика Могерини.

Према незваничним информацијама Тањуга у Бриселу, Мађарска је заинтересована да добије портфолио који се односи на проширење.

Међу могућим опцијама помиње се и словеначки кандидат за комесара Јанез Ленарчич, али и досадашњи шеф белгијске дипломатије Дидије Рејндерс.

Будимпешта је врло јасна у својој позицији да жели да види убрзани процес приступања западног Балкана ЕУ.

Шеф мађарске дипломатије Петер Сијарто у више наврата је потенцирао да би Србија требало да уде у ЕУ прије 2025. године.

На руку Словеније, али и Белгије, иде чињеница да комесар задужен за проширење не би требало да долази из земље која се граничи са земљама ангажованим у том процесу.

Поновна кандидатура досадашњег комесара за преговоре о проширењу Јоханеса Хана довела је и до спекулација да би он могао да поновно добије исти мандат.

У Бриселу то коментаришу као "не немогуће, али мало вјероватно".

Истовремено, помињање Федерике Могерини као будућег италијанског комесара поставило је питање да ли ће досадашња шефица ЕУ дипломатије наставити да се бави западним Балканом, али овога пута са мјеста новог комесара.

Италија и Велика Британија су једне земље чланице које до овога тренутка нису одставиле свој званични приједлог за новог комесара.

Док званични Лондон каже да због очекиваног Бреxита ни неће слати човјека у Брисел, нова владајућа коалиција у Италији би у наредним сатима требало да одлучи ко ће је представљати у Комисији.

У опцији су одлазећи предсједник Европске централне банке Марио Драги, некадашњи премијер Италије Паоло Ђентилони и Могерини.

У Бриселу указују на чињеницу да Италијани вјероватно претендују на неку "вишу позицију", односно на комесара задуженог за област, која се оцјењује као "важнија и атрактивнија" од политике проширења.

Тако је бугарски премијер Бојко Борисов још у јулу одбацио идеју о именовању бугарске политичарке и економисткиње Кристалине Георгијеве на позицију нове шефице ЕУ дипломатије, уз коментар да у наредном периоду државе Западног Балкана "вјероватно неће бити позване да се прикључе ЕУ и да ће Албаници, Косовари, Срби и Македонци рећи да због Бугарке нису напредовали".

Борисов је умјесто тога затражио "смислену" позицију за будућег бугарског комесара Марију Габријел.

У овом тренутку није познато ни у ком формату ће политика проширења бити заступљена у новој Европској комисији.

Посљедњи комесар задужен искључиво за проширење био је Оли Рен.

Нјегов насљедник Штефан Филе је добио мандат који је укључивао и политику сусједства док је управо одлазећи Јоханес Хан задужен за "преговоре о проширењу" и политику сусједстава.

Будућа предсједница Европске комисије Урсула фон дер Лајен би свој приједлог комесара и њихових задужења требало да представи 9. или 10. септембра.

Након тога у септембру и октобру сви предложени комесари, укључујући и новоименованог шефа ЕУ дипломатије Жозепа Борела, наћи ће се у дебати пред Европским парламентом који би требало да да и коначно "зелено свјетло" за формирање и почетак рада нове Комисије планиран за 1. новембра 2019. године.