Србија, БиХ и ЕУ граде истраживачко-еколошки центар на Тјентишту
Планирано је да Истраживачко-еколошки центар заједно формирају Национални парк Сутјеска, Шумарски факултет Универзитета у Београду и Јавно предузеће Србијашум, а ових дана почеће грађевински радови, тачније адаптација и претварање једног од постојећих руинираних објеката у близини хотела Младост у будући центар за младе научнике.
Пројекат "Прекогранична мрежа природног насљеђа" вриједан је 506.000 евра, а финансира га ЕУ уз учешће Националног парка Сутјеска од 15 одсто.
Уз Национални парк Сутјеска, пројектом су обухваћена и заштићена подручја у Србији - Парк природе "Златибор", Природни резерват Милешевска ријека, те пејзажи изванредних карактеристика "Камена гора" и "Озрен Јадовник".
Директор Националног парка Сутјеска, Дејан Павловић истиче да је ово још једна значајна међународна инвестиција, те да ће Истраживачко-еколошки центар бити посебан сектор у оквиру ове јавне установе.
- На првом спрату ће се налазити лабораторије, инфо-центар и туристички дио, а на другом спрату биће 31 кревет за студенте, професоре и друге кориснике центра - рекао је Павловић.
Лука Лавадиновић, професор Шумарског факултета из Београда, каже да ће Истраживачки центар служити не само стручњацима из шумарске струке, већ и широј популацији.
- Надамо се да ће овај центар промовисати овај крај и привући људе да овдје дођу и уживају у невјероватним љепотама Националног парка Сутјеска и да се упознају ближе са тиме чиме се ми бавимо - рекао је Лавадиновић.
Данашњој конференцији присуствовали су и професори шумарских факултета из Бањалуке и Сарајева, који ће бити партнери овог центра и чији професори и студенти учествовати у његовом раду.
Професор Шумарског факултета из Бањалуке Зоран Говедар напоменуо је да ће се у будућем центру на Тјентишту науком и истраживањем природе бавити студенти, професори, али и ученици средњих и основних школа.
Продекан Шумарског факултета из Сарајева Сеад Војниковић каже да је овај пројекат есенцијално важан за очување природе и за шумарску струку.
- Овакви концепти воде приближавању друштва једној струци која је доста непозната - навео је Војниковић.