latinica  ћирилица
05/09/2019 |  08:46 ⇒ 09:07 | Аутор: Б92

Тајна полуфиналисте Беретинија – тањир карбонаре

Желите да играте у полуфиналу УС Опена? Нема проблема, право у ресторан "Виа дела Паће" и наручите тањир пасте.

Барем је то обичај који овде у Њујорку има Италијан Матео Беретини који је послије четири сата исцрпљујуће игре против Гаела Монфиса коначно подигао руке у вис славећи побједу, 3:6, 6:3, 6:2, 3:6, 7:6 (5).

Матео, који је 25. носилац овде у Њујорку, имао је неколико прилика да савлада Француза и прије тај-брејка петог сета, дијела игре у којем је Монфис почео да прави дупле сервис грешке.

Нема сумње да је то значајно помогло Беретинију у моментима када се меч ломио. Међутим, ментално снажни Италијан није се предавао, прескочио је све замке и докопао се пласмана међу четири најбоља.

- Шта је тајна мог успјеха? Паста, тачније паста и салата. Ја сам Римљанин, тако да ми треба карбонара! Можда то не би требало да кажем, али биће то један повећи тањир - шалио се ових дана Беретини.

Матеу је тенис нормална ствар још од дечачког узраста. Његови родитељи су били чланови једног тениског клуба, па су Матеа и његовог брата стално водили са собом. Он није играо све док није напунио седам или осам година, када га је брат на то наговорио, рекавши му, "хајде, уживаћеш у игри, сигурно".

- Када сам почео да играм, никад нисам ни престао. Искрен да будем сањам о освајању Вимблдона. Тамо осјећате нешто другачије, то је трава, стадион је невјероватан. Осјећај који имате кад играте је чудо - пипао сам да ли ми срце куца током меча! Питао сам се, шта се дешава. То је као фудбалски стадион, не тениски. Сада овдје, полуфинале. Што да не пробам да освојим? Међу четири сам. Покушаћу све да наставим овај сан, што да не освојим турнир? - каже Матео.

Наредни ривал, највећи до сада овдје. Рафаел Надал.

- Сјећам се да је играо финале у Риму са Гиљермом Коријом. Преносили су меч на ТВ-у, али није било на бесплатном каналу. Био сам клинац, али шест сати су приказивали њих двојицу. Био сам у стилу, људи, дајте ми моје цртаће! Сјећам се, било је невјероватно. Сјећам се, док сам ишао у школу, мислим да су баш од тог меча многи моји другови почели да прате тенис. Ти играш ово, питали су ме? Да, играм. И сањам да једног дана играм овакве мечеве. И ево ме, ту сам. Срећан сам због тога - закључио је Беретини.