X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
05/09/2019 |  10:41 ⇒ 20:11 | Извор: СРНА

У Скеланима нова открића из римског доба

Поред налазишта римског града у Скеланима, код Сребренице, данас су завршена двонедјељна археолошка истраживања током којих су откривени дијелови мозаика и вриједна грађа.
Скелани - археолошко налазиште - Фото: СРНА
Скелани - археолошко налазиштеФото: СРНА

Директор Археолошког музеја "Римски муниципијум" у Скеланима Свјетлана Марковић рекла је Срни да је ово истраживање обављено средствима Развојног програма Републике Српске, који већ десет година пружа подршку и издваја новац за археолошка истраживања на овом локалитету.

Вођа тима који је протеклих дана обавио истраживања, археолог Ивана Грујић из Требиња рекла је да су овим истраживањем обухватили остатке једног објекта из трећег или четвртог вијека који је имао више функција.

- Ту је био административни центар, а истражена просторија била је веома луксузна и мислимо да је служила и за разне пријеме - појашњава Грујићева.

Она каже да је ријеч о једној вили која је, осим приватне, имала и јавну функцију.

- Овим се потврђује значај Римског муниципиума од првог до четвртог вијека. Истражени објекат има три апсиде и због тога је јединствен у БиХ, а за апсиде се везује и подно гријање - истиче Грујићева.

Кустос Археолошког музеја у Скеланима, археолог Борис Радић каже да је овогодишњим истраживањем повећан обим налазишта и проширено је према истоку.

- Установили смо да се урбана вила заврашава једном великом апсидом која је имала мозаике и подно гријање. Пронашли смо фрагменте уништених мозаика, али је сачувано ложиште од гријања. Овим истраживањем установили смо величину објекта на источној страни, а потребно је још истражити сјевероисточни дио, гдје очекујемо нове просторије и детаље -истакао је Радић.

Он каже да је утврђено да испод овог објекта из трећег или четвртог вијека постоје слојеви из првог и другог вијека, што потврђује римску колонизацију ових простора.

Надзор над истраживањем вршила је Љубица Срдић из Републичког завода за заштиту културно-историјског и природног насљеђа Републике Српске, која је рекла да је овај локалитет заштићен и проглашен од изузетног значаја за Републику Српску и да је овдје објекат површине око хиљаду метара квадратних, који красе импресивни подни мозаици, остаци подног и зидног гријања и фрескописа.

Наставак истраживања на овом локалитету најављен је за идућу годину.

Прва опажања археолошког локалитета у Скеланима објавио је Ћиро Трухелка 1891. године, а затим је пробна археолошка ископавања обавио аустријски археолог Карло Пач од 1896. до 1898. године.

Он је истражио двије касноантичке базилике и сакупио 80 римских камених споменика које је затрпао велика поплава, када је Дрина потопила цијелу котлину.

Остатке римске архитектуре у Скеланима открио археолог Мирко Бабић из Бијељине 2008. године када су поново обављена археолошка истраживања, која је тада покренула тадашњи директор Народне библиотеке Сребреница Нада Јовановић.