Обиљежавање Дана сјећања на жртве НАТО бомбардовања (ФОТО)

Духовној академији присуствују министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Душко Милуновић и делегација Народне скупштине Српске, посланик СНСД-а у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Сташа Кошарац, директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих Милорад Којић, те Бошко Томић, изасланик српског члана Предсједништва БиХ Милорада Додика.

Присутни су и градоначелник Источног Сарајева Ненад Вуковић, начелници и представници општина са подручја Сарајевско-романијске регије, предсједник Борачке организације Републике Српске Миломир Савчић и представници борачких организација проистеклих из одбрамбено-отаџбинског рата, те чланови породица жртава НАТО бомбардовања.

Претходно је за све погинуле Србе у НАТО агресији на Републику Српску одржан парастос у Храму свештеномученика Петра Дабробосанског у Војковићима у Источној Илиџи, а на мјесном гробљу Грлица положено цвијеће на мјесто гђе су сахрањене прве жртве НАТО бомбардовања у Српском Сарајеву.

Организатор Дана сјећања на жртве НАТО бомбардовања је Одбор Владе Српске за његовање традиције ослободилачких ратовања.

- Највећа војна алијанса која је формирана у историји човјечанства напала је наш мали народ и нашу војску и то је њихова прва акција од формирања 1949. године. Нанијели су нам губитке, имали су за циљ да онеспособе снаге Војске Републике Српске и да нашим непријатељима омогуће да заузму Српску - рекао је министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Душко Милуновић. 

Он је указао да је НАТО на Републику Српску и њен народ напао са 400 летјелица, од тога са 222 борбена авиона.

- Више од 10 тона експлозива изручили су на нашу територију, лансирали су 13 крстарећих ракета Томахавк, док су снаге за брза дејства испалиле више од 1.000 граната, а авиони 1.206 пројектила на наше положаје. И поред тога, наша војска је успјела да застарјелим системима обори осам авиона НАТО-а, три Хрватска, и по три беспилотне летјелице и три хеликоптера - навео је Милуновић.

Дан сјећања на жртве НАТО бомбардовања у Републици Српској је 27. у календару обиљежавања најважнијих датума из историје српског народа са ових простора.

Приједлог да овај догађај добије републички значај дао је посланик у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Сташа Кошарац.

- Вјерујем да ћемо у сарадњи са надлежним институцијама Републике Српске подићи споменик и имати прилику да се поклонимо жртвама НАТО агресије, не одустајући од тога да останемо војно неутрални. Наша примарна борба јесу наши политички интереси и слобода нашег народа на овим просторима - рекао је Кошарац у Источном Сарајеву након полагања цвијећа на мјесном гробљу Грлица гђе су сахрањене прве жртве НАТО бомбардовања у тадашњем Српском Сарајеву.

Он је напоменуо да је српски народ прва жртва агресије НАТО-а и да је та алијанса, без одлуке УН, бомбардовала Републику Српску и Србију.

- То довољно говори да зло не треба да заборавимо и да су три тоне осиромашеног уранијума оставиле трајне посљедице на становнике Републике Српске. Због тога, свима који заговарају неку врсту НАТО интеграција треба рећи да од наше војне неутралности нећемо одустати из тих разлога - истакао је Кошарац.

Он је напоменуо да разумије снагу НАТО алијансе, али да Срби неће заборавити агресију на Републику Српску и жртве које су услиједиле након те агресије.

- Прво борбено ђеловање НАТО савеза било је на Републику Српску. Зато треба да престану да нас наговарају на нешто што је нама произвело бол и трајне посљедице на сва дешавања која су била у домену наше одбране, наших интереса, слободе и вјековних огњишта - поручио је Кошарац.

Предсједник Борачке организације Републике Српске Миломир Савчић изјавио је да Срби треба да се сјећају сваке српске жртве и да осуде непријатељство свих својих противника који су неријетко и кукавички наносили страшне губитке српској војсци и цивилима.

- То питање је чланство у НАТО-у и да ли нам је мјесто у тој алијанси. Ове недужне жртве, али апсолутно недужне опомињу нас и одговорни смо и пред њима и пред многим другим да када будемо доносили коначну одлуку морамо то да имамо у виду - истакао је Савчић.

Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих Милорад Којић, напоменуо je da је Републички центар обавио истраживање и публиковао га прошле године, којим су поред директних посљедица, а то су имена смртно страдалих лица од НАТО бомбардовања, утврђене и индиректне посљедице.

- НАТО се први пут ставио на једну од зараћених страна, а индиректне посљедице су 120.000 протјераних Срба из западно-крајишких општина, 40.000 протјераних са Озрена и Возуће, а друга индиректна посљедица су болести људи од осиромашеног уранијума - навео је Којић.

Градоначелник Источног Сарајева Ненад Вуковић изјавио је да би на подручју града требало да буде подигнуто спомен-обиљежје свим српским жртвама војних удара Алијансе у Републици Српској.

- На састанку са представницима Министарства рада и борачко-инвалидске заштите, начелницима општина и представницима Борачке организације Републике Српске са подручја града Источно Сарајево договорили смо да то мора да буде мјесто које је видљиво у урбаном дијелу неке од општина са подручја града Источно Сарајево - рекао је Вуковић.