X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
13/09/2019 |  08:37 | Извор: СРНА

Годишњица рођења Душка Трифуновића

На данашњи дан 1933. у Сијековцу код Брода рођен је српски књижевник, пјесник и телевизијски аутор Душко Трифуновић, а умро је 28. јануара 2006 године у Новом Саду.
Душко Трифуновић - Фото: илустрација
Душко ТрифуновићФото: илустрација

Прву пјесму написао је тек по повратку из војске, са 22 године. Трифуновић је причао да је своју прву збирку пјесама написао на вратима вагона, јер је 12 година радио у фабрици као бравар.

- Правио сам врата за вагоне и никада нисам закаснио на посао. Увијек сам се понашао по закону, нисам викао: 'Дајте ми слободу'. Сам сам је обезбјеђивао тако што сам био послушан - говорио је Трифуновић.

Каже да се плашио школе јер су тамо испитивали ученике - професор те пита, а ти знаш да он то зна.

- Мислио сам, како су блесави, питају те оно што већ знају. Онда сам дошао до закључка да једино ако будем писао нећу морати никоме да полажем рачуне... У почетку су писцу највећа инспирација самоћа и несрећа. Послије схватиш да не мораш робовати историји и теорији књижевности. Нисам могао остати у пјесничком језику који се састојао од вјетра, воде и магле. Нису ме интересовале те елементарне непогоде - говорио је Трифуновић.

У Сарајево је дошао са 24 године и занатом бравара, али већ сљедеће године издаје прву књигу.

Био је један од најзначајнијих представника тзв. говорне поезије, од своје прве књиге "Златни куршум" /1958/ којом је дебитовао у књижевности и одмах био награђен Бранковом наградом, на Стражилову.

Његова пјесма "Гријешио сам много" постала је својеврсна химна многим генерацијама - "Гријешио сам много, и сад ми је жао и што нисам више, и што нисам луђе, јер само ће греси када будем пао бити само моји - све друго је туђе..."

Трифуновић је сматрао да је поезија једина национална умјетност јер је језик једини што народ има и што га чини својим, док се све друго може донијети, па и у виду хуманитарне помоћи.

За свог животног вијека написао је двадесет књига поезије, четири романа и неколико драма. Сматра се заслужним за креирање нечега што је касније названо сарајевска рокенрол школа.

Остао је упамћен као аутор емисија на Телевизији Сарајево "Шта дјеца знају о завичају".

По избијању грађанског рата у БиХ 1992. године прешао је да живи у Нови Сад гдје је наставио да ради за Телевизију Нови Сад.

Дуго је сарађивао са рок саставом "Бијело дугме". До тог момента било је незамисливо да познати и афирмисани пјесник сарађује са рокенрол групом.

Из те сарадње изродили су се хитови као што су "Има нека тајна веза", "Шта би дао да си на мом мјесту", "Пристао сам бићу све што хоће"... Писао је текстове и за "Индексе", "Тешку индустрију", Неду Украден, Здравка Чолића, Јадранку Стојаковић, Арсена Дедића, "Тешку индустрију" а посљедње познато естрадно име са којим је радио био је Жељко Јоксимовић /"Има нешто у том што ме нећеш"/.

Око 300 његових пјесама је компоновано и снимљено, а само три је написао на музику. За свој рад, осим "Бранкове награде" добио је и "Шестоаприлску награду" града Сарајева, Савезну награду за бригу о дјеци, "Искру културе Војводине", "Златни кључић", "Микину чашу"...

На Палама се већ традиционално уочи његовог рођендана одржава књижевна манифестација "Дани Душка Трифуновића" која окупља пјеснике из Српске, Србије и Црне Горе.

Умро је 28. јануара 2006. године у Новом Саду, а према сопственој жељи, са