Судбина несталих Срба споредно питање Института за нестале и БиХ правосуђа
Српска још трага за 1.660 несталих цивила и војника, а готово четвртина, 394, нестала је у и око Сарајева.
Тања Бјељанић 6. септембра 1992. остала је без мајке, оца и брата. Тањини родитељи Станојка и Слободан Миладиновић и брат Миле црна су статистика Срба из Горажда и околине, гдје је на списку несталих још 95 лица.
- Мучки су их побили. Брата смо успјели извући, али маму и тату никада. Ни дан данас - рекла је Бјељанићева.
Ове године идентификовано је 10 Срба који су ексхумирани ранијих година, па и деценија, али је процес тражења и ексхумација на локацијама за које се сумња да крију посмртне остатке Срба сасвим заустављен.
- Срамота! Проблеми су наравно, као што понављамо са Институтом за нестала лица и цијелим правосудним системом БиХ. Немамо сарадњу са Институтом, никакве повратне информације. Што се нас тиче, процес тражења је потпуно заустављен. Да ли је то политика? Видимо да се траже и ексхумираји лица других националности, само се Срби не траже - рекао је Горан Тимотија из Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске.
Свака институционална борба српских породица, појединачна и колективна, била је узалудна.ФБиХ и БиХ Уставни суд БиХ још 2005. наложио је да по хитном поступку објаве све информације које се односе на судбину и мјесто гдје се налазе нестали Срби.
Након што је рјешење остало мртво слово на папиру, 2011.године издато је ново: одговорност за нестале Србе у Сарајеву прешла је са ФБиХ на БиХ, јер су ратни злочини у надлежности Суда и Тужилаштва БиХ. Но, судбина несталих Срба и даље запечаћена.
- Ни Институт ни Суд ни Тужилаштво не раде свој посао. Предала сам Апелацију Уставном суду, кривичну пријаву Тужилаштву и ни дан данас немам одговора. Године пролазе, а да ли ћемо их икад више наћи на овакав начин како се ради - навела је Бјељанићева.
Једино рјешење, апелују породице несталих, јесте враћање процеса тражења несталих на републички ниво. Већина несталих Срба ексхумирана је у мандату Комисије за тражење несталих Републике Српске, али многи до данас без имена и идентитета леже у просектурама и спомен костурницама. Срби нису приоритети ни идентификација ДНК анализом.