X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
16/09/2019 |  09:02 ⇒ 09:03 | Извор: Независне

ЕУ ускоро именује посебног изасланика за Балкан?

Европски званичници близу су одлуке о томе да ли ће ЕУ именовати посебног изасланика за наш регион, сазнају Независне новине.
ЕУ                                                        (Фото:Flickr/ Ed Everett) -
ЕУ (Фото:Flickr/ Ed Everett)

О овом приједлогу расправља се већ неколико мјесеци, након што их је САД обавијестио да планира да именују властитог изасланика за регион, што се и десило именовањем Метјуа Палмера, замјеника помоћника америчког државног секретара, као посебног изасланика државног секретара Мајка Помпеа.

Уколико буде донесена одлука о посебном изасланику, његов шеф био Џозеф Борел, номиновани високи представник за спољну политику и безбједност ЕУ, те да би одлука могла бити обзнањена након његове формалне потврде у Европском парламенту.

Такође, како је речено Независним, још није донесена одлука да ли би он био изасланик за цијели Балкан или би се његов мандат односио само на предстојећи дијалог Београда и Приштине.

- Дио земаља жели да ЕУ има човјека на терену који ће заједно с Палмером покушати постићи договор, а дио земаља сматра да не треба журити с изнуђивањем рјешења и да је садашњи однос ЕУ сасвим довољан да се настави дијалог о рјешењу косовског проблема - објашњавају добро упућени извори.

Срећко Латал, сарајевски аналитичар и бивши члан Међународне кризне групе за БиХ, која се протеклих година много бавила проблемима у БиХ и односом ЕУ и САД према тој земљи, каже да му није позната идеја именовања посебног изасланика, али да не искључује да поједине земље ЕУ покушавају наметнути такав концепт.

Према његовом мишљењу, Европска комисија је до сада увијек имала праксу да комуникацију са Балканом одржава путем дефинисаних институција попут високог представника за спољне послове и Комесаријата за проширење.

- Према мојим информацијама, основни разлог због којег су САД именовале Палмера као посебног изасланика је да би тим путем имале начин дефинисања бољих и јаснијих односа с ЕУ. Зато ми се не чини кредибилном идеја да ЕУ именује посебног изасланика, јер њихов проблем није недостатак комуникације, него недостатак визије шта да раде са Балканом -каже Латал.

Он истиче да је протеклих година било сличних идеја од стране разних земаља унутар ЕУ, али да те идеје нису добиле зелено свјетло, јер није било сагласности унутар ЕУ, а, како каже, Балкан ранијих година није био приоритет.

- Њемачка је дефакто увијек до сада имала ту улогу да, барем у одређеној мјери, задржи улогу савјести ЕУ код оних питања код којих ЕУ није имала снагу да се интерно договори - наглашава Латал.

Подсјећања ради, протеклих годину дана због дјеловања Кине и Русије, западни Балкан је постао важнији за европске званичнике, а Жан Клод Јункер, предсједник Европске комисије, рекао је, ако се ЕУ јаче не ангажује у региону, да би се регионом могли бавити "неки други".

Још конкретнији од њега био је Јоханес Хан, европски комесар за проширење, истакавши да је Европа потцијенила дјеловање Кине, а прецијенила дјеловање Русије у региону.