X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
16/09/2019 |  18:09 ⇒ 18:10 | Извор: РТРС

Шта доноси декларација СДА: Изборни закон главна полуга у остварењу грађанске Републике БиХ

Умјесто потпуног усклађивања моћи међу конститутивним и сувереним народима, равнотеже индивидуалних и колективних права, самоодрживе вишенационалне БиХ у којем ће сва три народа и њени грађани бити равноправни, СДА је, ипак, изабрала повратак на "творничке поставке" - Републику БиХ и оставштину Алије Изетбеговића – Бошњаци темељна, а Босанци наднација.
Бакир Изетбеговић (фото:sda.ba) -
Бакир Изетбеговић (фото:sda.ba)

Један предсједник Републике БиХ и Влада, Врховни суд РБиХ, афирмација босанског језика, његовање бх. идентитета, очување тековина обрамбено - ослободилачког рата '92.-95'., неке су од нових политичлих смјерница Програмске декларације СДА усвојене на 7. Конгресу те странке. Dnevnik.ba доноси анализу...

Највећа бошњачка странка у БиХ, СДА, у суботу је на Конгресу одржаном у сарајевској Зетри изабрала ново/старо руководство те усвојила Програмску декларацију и Резолуцију о уставним реформама и изборном законодавству БиХ.

Бакир Изетбеговић, акламацијом је поновно потврђен за предсједника странке. Изабрано је девет нових потпредсједника те нови сазив Главног одбора. Ипак, упркос Изетбеговићевим најавама, али и отвореним позивима Хрватима и Србима за прикључење СДА-у, у врху СДА, супротно најавама, нема припадника других конститутивних народа. Српска јавност у БиХ промптно је реаговала већ у петак када су бх. медији објавили дијелове Декларације СДА, а Хрватски народни сабор БиХ, кровна институција Хрвата у БиХ у недјељу штурим саопштењем у којем констатују како је "Декларација лично неприхватљива за Хрвате". Иако је портал Dnevnik.ba већ у петак упутио питања ОХР-у и Амбасади САД-а за реацкију на Декларацију у којој СДА тражи Републику БиХ, до закључивања овог текста, није било одговора, а ни реакције у другим медијима из Кабинета високог представника у БиХ ни било којег од страних амбасада.

Програмска декларација и Резолуција о изборном законодавству једногласно су усвојене на Конгресу СДА у суботу.

Dnevnik.ba у наставку доноси анализу.

- Наш примарни и дугорочни циљ је усвајање устава којим би Босна и Херцеговина била дефинисана као демократска, регионализovana, правна и социјална држава под називом Република Босна и Херцеговина, са три нивоа власти државним, регионалним и локалним с градом Сарајевом који је политички, административни, културни и економски центар Босне и Херцеговине - наводи се.

Република БиХ – ратни териториј бошњачке Армије РБиХ

Портал Dnevnik.ba подсјећа, Република БиХ дио је ратног територија БиХ под контролом бошњачке војске – Армије БиХ чији је први предсједник био Алија Изетбеговић, оснивач СДА и робијаш комунистичких затвора због објављивања фамозне "Исламске декларације". Република БиХ била је политички орган Армије РБиХ, а Изетбеговић, као предсједник Предсједништва РБиХ, врховни комадант Армије РБиХ, али и почасни комадант злогласне 7. Муслиманске бригаде, широј јавности углавном познате по злочинима њених припадника над Хрватима у Средњој Босни. Прије избијања рата у БиХ, односно, 1992. године и оснивања Српске Републике у БиХ која ће постати Република Српска, у Предсједништву РБиХ били су и Хрвати и Срби. Међутим, усљед ратних збивања у Хрватској и БиХ, Предсједништво Републике БиХ прво напуштају српски представници (Биљана Плавшић и Никола Кољевић), а потом и хрватски: Фрањо Борас.

Остало је историја: уз Алију Изетбеговића, предсједника Предсједништва РБиХ, остају Нијаз Дураковић, Ејуп Ганић, Мирко Пејановић (Србин), те Иво Комшић и Стјепан Кљујић (Хрвати): смоквини, додуше, данас оцвали, листови бошњачко-босанске политике у БиХ. Тиме је, ваљда, Република БиХ, његовала "мултиентички карактер БиХ" док је њена "војска која није чинила злочине", Армија РБиХ, ипак, убијала цивиле, ратне заробљенике и формирала логоре за небошњаке на 24 одсто територија које је контролисала по завршетку рата 1995. године и потписивања Дејтонског мировног споразума.

"Регионализирана Република БиХ"

Халид Гењац, истакнути СДА-овој функционер, медијима је раније рекао како је "Република БиХ легитиман политички циљ".

Гењац, хрватској јавности познат и као наводни аутор пописа с именима цивила Хрвата и Срба у Травнику 1993. који су, ипак, представљали "опасност" за ратну, мултиетничку Републику БиХ. Да је списак добио, управо, од Гењца, тврди Абу Џафер, бивши војник одреда Ел-муџахид којем се судило за ритуално убиство Драгољуба Поповића. Но, непознат детаљ из богате биографије Халида Гењца је и славни ручак у организацији Волфганга Петрича, на којем су Живко Радишић, тадашњи српски, и Гењац, Алијин насљедник у Предсједништву БиХ, без присуства хрватског члана, Анте Јелавића, предлагали име Хрвата – мандатара за Савјет министара.

Тако је прва, протухрватска власт, Алијанса (предвођена СДП-ом и НХИ-јем захваљујући Зубаковом споразуму), формирана и на државном нивоу уз асистентнцију Халида Гењца и СДА. Од таквих "ручкова", СДА се није "заситила".

Један предсједник у Републици БиХ

Преустрој БиХ у Републику БиХ СДА је третирала и кроз посебни документ – Резолуцију о уставној реформи и изборном законодавству БиХ.

СДА предлаже једног предсједника у Републици БиХ и практично, укидање ентитета. То је након апослутне доминације коју имају у Федерацији БиХ захваљујући интервенцијама међународне заједнице, уствари, порука Републици Српској.

СДА, као ни остале бошњачке странке, проблема с Хрватима као политичким народом, готово више да и немају. Због тога имамо данашње инсистирање на државном нивоу власти и политичко-правни удар на Дејтон, а посљедично и Републику Српску.

- Државни ниво власти би чинио дводомни парламент с Представничким домом, као домом грађана, и Домом народа у којем се штите витални интереси конститутивних народа и националних мањина у Босни и Херцеговини. Области у којима би се штитио витални интерес биле би таксативно побројане у Уставу и односиле би се на области културе, традиције, идентитета, вјерских права, слобода и других питања. Извршну власт би чинили предсједник државе и Влада Републике Босне и Херцеговине. Судску власт би чинили редовни судови с Врховним судом Републике Босне и Херцеговине, као врховном судском инстанцом у систему редовних судова - наводи се.

Регија би било пет или више, наравно, мултиетничких, али формираних на основама економских, географијских, историјских, саобраћајних, културних и других европских принципа и стандарда за формирањем регија. Још је само недостајало формирање регија по ријечним сливовима, или пољопривредним културама (нпр: шљива – Средња Босна и Рама; наранџе и остали агруми долина Неретве и сл.).

Симетрична рјешења предлажу се у парламентима ентитета, односно, уставно позиционирање Дома народа у Народној скупштини Републике Српске умјесто садашњег Вијећа народа. Дакле, федерални Дом народа, у потпуности као институција за заштиту виталних националних интереса, девастиран је Зубаковим споразумом и Петричевим амандманима. Бројчана надмоћ Бошњака и постојећи Изборни закон БиХ омогућили да, сасвим лагодно, делегирају особе, изабране Бошњачким гласовима, у клубове других конститутивних народа, па осим Клуба Бошњака, практично контролишу и Клубове Срба и Осталих.

У Програмској декларацији неколико су пута истакнуте блокаде и опструкције, то се сасвим јасно односи на ХДЗ БиХ, вјечног коалицијског партнера СДА, који је, ипак, уз тако девастиран федерални Дом народа, успијевао блокирати, односно, обарати одређене законе на нивоу Федерације БиХ. СДА, зато, поучена политичким искуством, сада жели елиминисати и најмању могућност да се ионако инертни ХДЗ БиХ побуни.

Оснивање Врховног суда РБиХ

- СДА ће се залагати да уставна реформа обухвата и правосуђе БиХ на начин да ВСТВ и правосудни систем на државном нивоу имају експлицитан уставни статус, те да се на нивоу државе успостави судско тијело, Врховни суд БиХ, које ће осигурати досљедно тумачење закона и усклађеност судске праксе - наводи се.

СДА ни у једном дијелу Декларације не говори о провођењу одлуке Уставног суда БиХ у предмету Љубић о избору изасланика у федерални Дом народа, као ни одлуке Суда о наметнутом Статуту Града Мостара (наслијеђе Педија Ешдауна).

Равноправност – да, конститутивност – да, али Бошњака

Напротив, СДА је нагласила како ће се залагати за остваривање, прије свега, социјалне, па тек онда националне равноправности конститутивних народа и грађана на цијелој територији БиХ. "Сви конститутивни свуда" сукус је одлуке Уставног суда БиХ по апелацији Алије Изетбеговића која је већ проведена и то злоупотребом међународне заједнице, СДП-а БиХ и НХИ-ја.

- СДА ће се залагати за досљедну имплементацију пресуда Европског суда за људска права и Уставног суда БиХ, посебно наводећи да ће инсистирати на томе да се до краја имплементирају одлуке Уставног суда БиХ о равноправности народа како би се успоставила симетрична рјешења у оба бх. ентитета - наводи се.

Дакле, равноправност народа, али бошњачког народа у Републици Српској. Што се Федерације БиХ тиче, СДА је у само једном пасусу одбацила све, барем декларативне приједлоге ХДЗ-а БиХ – једина могућа уставна реформа у ФБиХ је она чији су циљеви рационализација и ефикасније функционисање власти. Дакле, мисли се на укидање жупанија. Прецизније: нема никакве федералне јединице с хрватском већином, ентитета, савеза хрватских опшина или жупанија, а очигледно ни промјена Изборног закона БиХ на начелима легитимног представљања и консоцијацијских постулата.

Укидање механизма вета

У том контексту, СДА напомиње и како су Дејтоном омогућене блокаде и опструкције, те ће се борити за укидање механизма вета, уклањање етничких и ентитетских блокада, супремацију државе над осталим нивоима власти и имплементацију пресуда Европског суда за људска права (Сејдић Финци, Пилав Зорнић). Примјера је безброј, но подсјетимо, механизам вета вриједи у федералном Дому народа, као и механизам виталног националног интереса, односно, СДА-овим рјечником "уклањање етничких блокада", што се односи на федерални Дом народа, а ентитетски у Парламенту БиХ гдје по провјереној пракси, српски изасланици из СНСД-а могу блокирати одлуке из Предсједништва БиХ и самог Парламента БиХ, те их оборити у Народној скупштини Републике Српске.

Да се то више не би догађало као у недавном случају Пељешког моста и фамозне бајке "Босанско море", када је Милорад Додик уложио ВНИ у Предсједништву БиХ, те потом за обарање добио ентитетску већину, важно је "реформисати" Народну скупштину Републике Српске да бошњачки изасланици такво шта у тој институцији данас – сутра блокирају.

Сарајево – цијела пријератна територија, Мостар – подјела на општине

Град Сарајево би према визији СДА требао бити главни град РБиХ и обухватити цјелокупну територију пријератног Срајева с најмање десет општина. Сребреница би, такође, имала, барем колико је јасно из медија, посебан статус, као и повратници Бошњаци у како СДА воли рећи "мањем бх. ентитету Република Српска".

Што се Мостара тиче, СДА није није одустала од подјеле града на више општина и јасно је како немају ни намјеру ни интерес проводити пресуду Уставног суда БиХ која налаже изједначавање вриједности гласа сваког бирача, као што је то случај у свим другим јединицама локалне самоуправе, или барем, понудити симетрична ријешења за Травник.

"Босанска полиција"

СДА ће инсистирати на реформи полицијских снага. Снажно ће се борити против покушаја да се полиција и тужилаштво ставе под политичку контролу.

Реформа полиције била је једна од главних политичких тема крајем деведесетих година када је СДА, такође, предлагала укидање жупанијских МУП-ова што се, ипак, није догодило.

Подсјетимо, СДА је и недавно, на "мала врата" покушала основати некакво Министарство унутрашњих послова на нивоу БиХ и на тај начин, дерогирати позицију Полиције Републике Српске али и пет жупанијских МУП-ова под контролом Хрвата у ФБиХ.

Правосудне институције – контрола Бошњака

Оцјена СДА је како су присутне тенденције да се Бошњаке искључи из руководећих стуктура правосудних институција БиХ, анарочито у Високом судском тужилачком савјету, чија је, како је наведено, "реформа неопходна". Предсједница Суда БиХ до 2016. године била је Медџида Кресо, и то два мандата узастопно, а сада је Ранко Дебевец из реда Осталих.

Такође, прије Гордане Тадић, садашње главне тужитељке Тужилаштва БиХ која се изјаснила као Хрватица, главни тужилац био је Горан Салиховић (Остали). Да у Тужилаштву БиХ сједи само један СДА-у лојални тужилац, попут примјера ради Дубравка Чампаре, брата федералног министра унутрашњих послова, Аљоше Чампаре, било би већ превише.

Ипак, национални састав Тужилаштва БиХ, као и других правосудних институција говори и све и ништа истовремено: важнија је чињеница како се припадницима Армије РБиХ махом суди по Казненом закону СФРЈ који не познаје правни институт удруженог злочиначког потхвата, а припадницима ХВО-а по Казненом закону БиХ (из 2003.) те се у оптужницама против заповједне структуре ХВО-а, чак и прије него је донесена правомоћна пресуда Херцегбосанској шестроци пред Хаагом за "узп", тај институт као облик казнене одговорности већ употребљавао.

- Очување тековина одбрамбено-ослободилачког рата 1992. до 1995. те очување вриједности антифашизма, што укључује законску забрану негирања холокауста и геноцида; очување истине о агресији на БиХ 1992. до 1995., борбу против покушаја изједњачавања страна и борбу против покушаја увођења етничког баланса у процесуисању ратних злочина - наводи се у Декларацији.

СДА је већ раније најављивала закон који би се забранило величање ратних злочинаца пресуђених пред Хашким трибуналом, свега неколико дана након пресуде Прлићу и другима за удружени злочиначки подухват, предлагала укидање прослава годишњице ХВО-а. О процесуисању ратних злочина над Хрватима у БиХ, и то почињених од Армије РБиХ, довољно говори чињеница како је након више од 15 година од како постоје Суд БиХ и Тужилаштво БиХ, подигнута оптужница против неколицине војника Армије РБиХ за злочин у Крижанчевом селу код Витеза.

Агресија ХВО-а и ВРС-а, забрана негирања геноцида

СДА, заправо, иако се залаже за независно правосуђе, предлаже да руководиоци свих структура буду Бошњаци и упозорава како је "циљ изједначити стране и на тај начин остварити подјелу БиХ".

- Нажалост, томе доприносе и активности појединих структура бх. правосуђа које конструише оптужнице против бранилаца БиХ, а не процесуише бројне инспираторе, организаторе и извршиоце масовних и системских извршних злочина од агресорских војски - пише у декларацији те се додаје како ће СДА инсистирати на усвајању закона о забрани негирања геноцида.

Цијела заповједна структура ХВО-а правосудно је елиминисана, било пред Хашким, или Судом БиХ, у прилог том говори и недавна годишњица ослобођења Јајца у ВРО Маестрал када се хрватском пуку обратио само Станко Сопта, генерал ХВО-а који једини може шетати по БиХ слободно, вјероватно док ова СДА-ова Република БиХ не заживи, а низ других, попут Недјељка Обрадовића због политички мотивисаних оптужница с тог истог СДА-овог Тужилаштва БиХ, живе у бјекству у Хрватској.

Бошњачки генерали Армије РБиХ нису прошли правосудну тортуру ни у Хаагу. Тек задње три године покренути су поступци против Атифа Дудаковића, комаданта 5. Корпуса и Сакиба Махмуљина, комаданта 3. Корпуса; обојицу се терети да нису спријечили злочине над српским заробљеницима и цивилима током 1995. године. Они које хрватска јавност у БиХ сматра одговорним за злочине над Хрватима, попут Селме Цикотића, Џевада Млаће, Шерифа Патковића, Џемала Мердана, Рефика Ленде и других, били су министри, начелници, посланици, па све до самог Шефика Џаферовића у фотељи бошњачког члана Предсједништва БиХ.

Борба против пропаганде о радикализму

СДА је најавила и "супротстављање пропаганди против бошњачког народа наводећи да су већ познате пропагандне методе и лажне оптужбе о екстремизму и радикализму Бошњака, али и борбу против релативизације истине и изједначавања кривица када је ријеч о агресији на БиХ".

Већ познате пропагандне методе и лажне оптужбе засигурно се односе на постојање одреда ЕЛ-муџахид, 7. Муслиманску бригаде, ритуална убиства, муџахединске кампове за вријеме рата, терористичке нападе попут аутобомбе у Мостару, убиство доминистра МУП-а ФБиХ Јозе Леуара које ни до данас, ваљда зато јер нема Бошњака у правосуђу, није ријешено, те убиства хрватских повратника и полицијаца у Средњој Босни и Травнику.

Оптужбе и пропаганда односе се и на Бошњаке из БиХ, прекаљене ратнике на сиријским бојишницама на страни ИСИЛ-а чије је одласке сам Бакир Изетбеговић оправдавао рекавши како се боре против "Асадовог режима" и то након што се вратио из Ирана гдје је обишао породице муџахединских бораца "палих за слободу Републике БиХ". Домаће ИСИЛ-овце и њихове љепше половине СДА је планирала смјестити у Салаковац надомак Мостара, град који је уз Средњу Босну, највеће поприште хрватског-бошњачких политичких сукобљавања.

СДА и повратак на Каллаyа: Бошњаци темељна нација, Босанци наднација

Политички дискурс СДА основан је на два међусобно једнака и повезана термина - темељне нације и заједничке наднације (Бошњака и Босанаца).

Према СДА, "питање босанскохерцеговачког и етничког идентитета", односно, "бх. идентитет није негирање етничке припадности Бошњака, Хрвата, Срба и осталих, већ развијање осјећаја припадности држави БиХ и уз то афирмацију и промоцију босанског језика".

Интеграција је (увијек) асимилација

Све то скупа подсјећа на тзв. Новосадски договор о језику из 1954. године у организацији Матице српске у том граду.

Матица српска позвала је на сарадњу Матицу хрватске, али представнике из Хрватске на Новосаски договор није послала Матица хрватска, него је Матица српска по властитом избору одлучила који би то хрватски лингвисти и књижевници били подобни за потписивање документа који је презентован као документ језичног уједначивања уопште. Унитаристичке тежње осликавале су тада и у језику, баш као и данас у БиХ.

Погубност Новосадског договора кулминирала је доношењем Декларације о називу и положају хрватског књижевог језика и у Хрватској и у БиХ који су, у обје државе, потписали, између осталих, Мирослав Крлежа, Иван Ловреновић, Петар Шегедин, Томислав Ладан, Славко Михалић.

Додајед се, како СДА предлаже и "превазилажење проблема "двије школе под једним кровом" кроз рјешење да ученици све предмете, изузев националне групе, прате заједно како би се побољшао квалитет и извршила реинтеграција овог нивоа образовања“.

Бројчана надмоћ Бошњака

Вриједи напоменути како се СДА у нетом усвојеним страначким документима бавила и бројчаном надомоћи Бошњака.

- Попис становништва у Босни и Херцеговини из 2013. године и његови званични резултати потврдили су трагичне демографске посљедице бруталне оружане агресије по нашу земљу и њено цјелокупно становништво, али и потпуни крах главног циља агресора да уништи и протјера бошњачки народ, који је на овом попису, упркос геноциду извршеном над њим, потврдио своју вјековну историјску и биолошку виталност, кроз чињеницу да он чини више од половине укупног становништва у БиХ. Као и приликом посљедњег пописа становништва СДА ће, заједно са свим пробосанским снагама, инсистирати на прецизној законској и организационо-техничкој припреми наредног пописа с циљем спречавања намјера да се манипулацијама на штету Бошњака, промијени стварна етничка структура становништва Босне и Херцеговине - наведено је.

Баш добросусједски: Хрватска и Србија онемогућавају нормализацију живота у БиХ

На концу, својеврсни, готово бизарни врхунац Програмске декларације је став СДА да Хрватска и Србија онемогућавају нормализацију живота у БиХ или како је ексциплитно наведено: "Великодржавне претензије сусједних држава на териториј суверене државе Босне и Херцеговине и даље онемогућавају нормализацију живота, друштвених односа и снажнији опоравак бх. економије".

У супротности с Дејтоном – и словом и духом

Програмска декларација СДА и Резолуција о изборном законодавству усвојене на суботњем Конгресу највеће бошњачке странке у потпуној су у супротности с Уставом БиХ као и низом других анекса: у супротности и с духом и словом Дејтона. СДА-ов циљ је сада посве јасан: унитарна и грађанска држава у којем ће друга два конститутивна народа, темељном Бошњачком, тек статирати, што је с Хрватима већ случај у ФБиХ.

Програмска декларација једногласно је подржана од свих изасланика на Конгресу СДА и својеврсни је бошњачки Меморандум – БАНУ према којем је БиХ за Бошњаке, као темељну нацију, и Босанце, као некакву заједничку наднацију, могућа само као грађанска држава у којој ће владати принципима демографске већине. Осим што је удар на уставно-правни поредак БиХ, СДА-ова Програмска деклрација, удар је и на формиране националне идентитете у БиХ и темеље – језике.

Изетбеговићев БАНУ: Изборни закон главна полуга за обликовање грађанске државе

Главна полуга за обликовања таквог политичког система којег СДА прижељкује је Изборно законодавство путем којег ће се такав модел грађанске државе остварити.

Из свега је развидно: већински изборни модел у пракси и у том контексту, СДА очито не планира радити политичке уступке нити оставља могућност договора и преговора. СДА ће, како је и наведено у Декларацији, с другим "пробосанским снагама" радити на стварању бошњачке националне државе: уосталом, све то СДА је већ и раније покушавала, уз злупотребе Одлуке о конститутивности, односно учествовањем у формирању двије протухрватске власти.

Умјесто потпуног усклађивања моћи међу конститутивним и сувереним народима, равнотеже индивидуалних и колективних права, самоодрживе вишенационалне БиХ у којем ће сва три народа и њени грађани бити равноправни, СДА је, ипак, изабрала повратак на "фабричка подешавања" - Републику БиХ и оставштину Алије Изетбеговића – Бошњаци темељна, а Босанци наднација.

Предсједник Србије, Александар Вучић, за СДА-ову Декларацију је казао како је ријеч о "пуно важнијем документу него што неко то представља".

- Ми смо једна од земаља потписница која је гарант провођења Дејтонског мировног споразума и нама су мир и стабилност најважнији. Свака врста игре око рушења дејтонског принципа значила би велике проблеме за сваког од нас - рекао је Вучић.

Милорад Додик, српски члан Предсједништва БиХ, истакнуо је како је ријеч "о нападу на уставни поредак БиХ" и да СДА "прича о исламској држави".

ХНС БИХ: Лично неприхватљива, у Загребу тишина

Драган Човић, предсједник ХДЗ-а БиХ говорећи о Декларацији рекао је како га "ништа не може изненадити у задњих 25 година". Из Хрватског народног сабора БиХ на чијем је челу, такође, Човић, три дана након објаве Декларације, поручено је како "оваква Декларација лично је неприхватљива за Хрвате, који се дуги низ година у свим разговорима с партнерима с бошњачке стране боре за један од најважнијих темеља државе – једнакоправност свих народа и грађана".

До тренутка закључења овог текста, на допис из Амбасаде Републике Хрватске о СДА-овој Декларацији није било одговора.

Једнако тако, државни врх Републике Хрватске, такође, није коментарисао.

Хоће ли Хрвати у БиХ, имати довољно политичке снаге кроз ХНС БиХ и службени Загреб, одупријети се – тешко је прогнозирати.

Међутим, све помало подсјећа на године почетком вијека када је Хрватска, уз бошњачког лобисту с Пантовчка, Стјепана Месића, "пробосанске снаге" Зубаков НХИ и "гује у њедрима" ХДЗ-а БиХ, мирно посматрала пацификацију Хрвата у БиХ.

Извор: Dnevnik.ba