X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
16/09/2019 |  21:33 | Извор: СРНА

У Српској убијено 54, а рањено 119 Срба

У НАТО бомбардовању Републике Српске 1995. године убијено је педесет четворо Срба, рањено их је 119, а бројне су индиректне посљедице бомбардовања које становници трпе и данас, наводи се у публикацији "Намјерном силом на Републику Српску" чији је издавач Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица.
Бањалука: Промоција књиге - Фото: СРНА
Бањалука: Промоција књигеФото: СРНА

Директор Републичког центра Милорад Којић напоменуо је да, осим директних посљедица НАТО бомбардовања Републике Српске, постоје и индиректне посљедице, између осталог, 120.000 Срба протјераних из западнокрајишких општина.

Одсјечене српске главе на Озрену такође су индиректна посљедица бомбардовања зато што се НАТО директно ставио на страну једне од зараћених страна и дао јој подршку", рекао је Којић вечерас новинарима у Бањалуци, гдје су представљени резултати истраживања посљедица НАТО агресије на Републику Српску и СР Југославију.

Он је подсјетио да је, након бомбардовања релеја "Краљица" на Озрену, услиједила акција Другог и Трећег корпуса такозване Армије БиХ.

- Послије тога имали смо страшне губитке, заробљавање и одсијецање глава српских војника, што су починили припадници одреда "Ел муџахедин" у саставу Трећег корпуса - рекао је Којић.

Он је навео да је осиромашени уранијум индиректна посљедица НАТО бомбардовања Републике Српске коју њени становници осјећају и данас.

Позивајући се на званичне податке Института за јавно здравство Републике Српске и других истраживача те струке, Којић је рекао да је у Братунцу четири пута већа стопа смртности од карцинома становника Хаџића који су послије Дејтонског споразума дошли у Братунац, у односу на домицилно становништво.

- Посљедице НАТО бомбардовања Републике Српске су огромне и осјећамо их и данас. У Хаџићима данас живе Бошњаци и они трпе те посљедице - каже Којић.

Он сматра да је приступање НАТО савезу данас првокласно политичко питање у БиХ на основу којег се врши снажан притисак на институције власти Републике Српске.

- Након оваквог истраживања, када видимо те посљедице, мислим да је потпуно оправдано мишљење институција Републике Српске да не треба да идемо у НАТО. На тај начин бисмо омаловажили сваку нашу жртву од директних и индиректних посљедица - рекао је Којић.

Када је ријеч о могућности покретања захтјева за надокнаду материјалне штете због НАТО бомбардовања, он је навео да Србија може да тражи надокнаду, док Република Српска мора да види које су правне могућности.

- Морали бисмо да добијемо сагласност и бошњачког члана Предсједништва БиХ или Савјета министара да би као БиХ тужили неког због накнаде штете. Мислим да би требало да се покрене питање надокнаде штете по основу материјалних разарања - појаснио је Којић.

Он је истакао и значај вечерашњег презентовање резултата НАТО бомбардовања Србије, додајући да се никако не смије одвајати бомбардовање СР Југославије 1999. године и бомбардовање Републике Српске 1995. будући да је НАТО бомбардовао један народ на двије различите територије.

Директор Евроазијског безбједносног форума Митар Ковач рекао је новинарима да материјална штета од НАТО бомбардовања СР Југославије износи више од 100 милијарди евра.

Ковач је навео да Србија још није званично покренула захтјев за надокнаду штете правним и приватним лицима на простору Србије и Црне Горе.

Он је рекао да је статистички утврђено да је НАТО бомбардовање проузроковало повећаног број смртних случајева од карцинома код становника свих животних доби у Србији.

- Кроз наредна истраживања формиране комисије треба да утврде степен те међузависности и да изађу са показатељима у јавност - каже Ковач.

Представник Србског сабрања "Баштионик" Предраг Адамовић рекао је да је НАТО бомбардовање злочин који се не смије заборавити.