Влади достављен приједлог мјера за програм економских реформи

Привредна комора РСФото: РТРС

Те мјере подразумијевају јачање конкурентности привреде Српске - стављање јавних предузећа у функцију развоја привреде и друштва у цјелини, реформу и модернизовање јавне управе, те интензивирање социјалног дијалога свих партнера, наведено је у радном материјалу приједлога програма економских реформи 2020-2022. године.

У документу је истакнуто да су актуелни трендови пословања у Републици Српској посљедица ниске конкурентности привреде Српске и ти трендови морају бити промијењени да би били створени услови за раст обима производње у индустрији, раст свих параметара спољнотрговинске размјене, инвестиција и запослености, што ће на крају резултирати и растом БДП-а са поваћаним учешћем индустрије у њему.

Привредни субјекти у овој години су пословали у отежаним условима и околностима смањене привредне активности, будући да су у домаћој привреди већ од краја прошле године и током свих мјесеци и квартала ове године забиљежени негативни трендови, наведено је у радном материјалу.

Привредна комора навела је податке према којима је индустријска производња у Републици Српској у периоду јануар-јули ове године смањена за 13,7 одсто у односу на исти период прошле године, док је запосленост у индустрији остала на истом нивоу.

Евидентиран је и негативан тренд спољнотрговинске активности, гдје је усљед смањене тражње из иностранства смањен укупан обим размјене за око шест одсто.

Извоз током цијеле године има тенденцију пада, који је за период од седам мјесеци износио један одсто, а највећи пад забиљижен је у прва два мјесеца и био је близу четири процента.

И домаћа тражња имала је негативан предзнак, те је извоз у периоду јануар-јули ове године мањи за 9,3 одсто.

На другој страни евидентан је раст просјечне плате послије опорезивања /нето плата/, која је у периоду јануар-јули износила 899 КМ и реално је већа за шест одсто у односу на исти период прошле године.

Из Привредне коморе су указали да ова чињеница додатно отежава пословање привреде, будући да се усљед смањене привредне активности и одлива радне снаге запошљава некомпетентан и недовољно едукован кадар, што изискује додатне трошкове обуке и запошљавања оваквих профила.