Маринковић: Наталитет - водећи национални интерес Српске
- Наталитет је наше национално питање. Морамо се окупити сви, без обзира на политичко, религијско и етничко опредјељење у смислу националног идентитета. Морамо водити рачуна о томе да нас буде више како бисмо омогућили младима у будућности да остану на овом нашем простору - рекао је Маринковић.
Он је указао на то да је у Републици Српској једно вријеме било запостављено стручно мишљење о овој проблематици.
- Политика је посљедних мјесеци покушала да укључи науку и струку. Мислим да је направљен добар потез да се и струка сад пита и да политичари послушају мало струку шта треба урадити у неко догледно вријеме - истакао је Маринковић.
Он каже да је споран попис становништва из 2013. године, а ако би се жељело говорити о стварном броју становника на овом простору требало би увести јединствен регистар становништва Републике Српске који би пратио егзатне податке о томе колико се људи одсељава са овог простора.
- Има нас мање сваким даном, све смо старији и са одливом младих радно способних наши губици су све већи. Наш дефицит у овом смислу од 2002. до 2018. године је 60.000 становника само по основу тога што имамо више умрлих него рођених - рекао је Маринковић синоћ за Алтернативну телевизију .
Када је ријеч о комплетној демографској слици Републике Српске у посљедњих 20 година, Маринковић каже да статистика показује да се број становника смањује из године у годину, што је посљедица све нижег природног прираштаја становништва и одласка становништва у иностранство.
Говорећи о документу "Демографски развој и популациона политика Републике Српске", који је раније представљен институцијама Републике Српске, он је појаснио да тај документ говори о позитивном тренду, јер статистика показује да је у Републици Српској у 2018. години рођено за 229 дјеце више него у 2017.
- Осим недовољног рађања дјеце, наш велики проблем је морталитет који је у порасту у посљедњих 10 година, те одлазак младих у иностранство - истакао је Маринковић.
Он је рекао да се прва група мјера у овом документу односи на финансијску помоћ и подстицај рађања, а друге мјере су нематеријалне природе и говоре о томе да се ускладе рад и родитељство, те да се треба бавити репродуктивним здрављем становништва.
Маринковић је прецизирао да се трећа група мјера односи на политику према миграцијама, четврта на политику према старењу, пета према популационој обуци и медијима, шеста група мјера је посвећена локалној самоуправи, док у седму групу спадају такозване остале мјере - институционалне измјене и законске регулативе, те остале мјере које могу подстицати рађање.
- Ово је само оквир мјера популационе политике и Влада Републике Српске мора одлучити за који систем мјера ће се одлучити - рекао је Маринковић.