Стражар из логора Челебићи психички "неспособан" за суђење
Оптужени Алмир Падаловић, који је током рата био стражар у злогласном логору Челебићи и за чије су смјене, како су говорили преживјели логораши, вршене ликвидације Срба, данас није био способан за суђење због тешке депресивне епизоде, психичког поремећаја и прије мјесец – инфаркта мозга.
Оцјена способности да Падаловић учествује у кривичном поступку може се дати тек за годину дана, уз претходно ново вјештачење - стоји у налазу Алме Браво Мехмедбашић и Јасминке Џелиловић Вранић, вјештака неуропсихијатријске струке.
Налаз је по много чему “неуобичајен”. Осим што су Падаловићеви здравствени проблеми симптоматично почели непосредно након подизања оптужнице, умјесто уобичајених троје специјалиста, вјештачење су вршила два и то исте струке.
Супротно налогу Суда и пракси, неуропсихијатри су напрасно постали и неуролози и психолози, јер како је самоувјерено казала Мехмедбашић, сама је довољно “стручна” да јој додатни специјалисти и не требају.
Умјесто директних налаза љекара, вјештачено је тек отпусно писмо из болнице са потписом доктора неутврђене специјалности. Умјесто сложеног, вршен је најједноставнији мини тест конгитивних функција оптуженог. И све то – умјесто јавне здравствене установе - у приватној ординацији управо докторке Мехмедбашић, исте која је само који мјесец раније, вјештачила и оптуженог Манета Ђурића из Власенице.
Иако, такође уз психичке сметње, са дијагностификованим карциномом, и са претходним налазима других вјештака о процесној неспособности Ђурића, докторка Мехмедбашић одлучила је супротно. А њену одлуку прихвтило готово исто судско вијеће којим у оба предмета предсједава Енида Хаџиомеровић.
- Временом се људски организам привикава на болести и сметње и јача одбрамбени механизам. А судски процес је прилика да се оптужени ухвате у коштац са оптужницом – да докажу невиност или да прихвате санкције - пише у налазу вјештака у предмету Мане Ђурић.
Или је у међувремену Мехмедбашић промијенила своје “експертске” пориве или Падаловићев организам није као и сви други. Њему је ето, за “јачање” потребна најмање година, за колико је адвокат Кадрија Колић и тражио прекид суђења или раздвајање процеса од осталих оптужених.
Тужилац Маријана Чобовић захтјеву и налазу непотпуног тима оштро се супротставила. Затражила је надвјештачење. И док се очекује изјашњење судија, није згорег напоменути, да је овај предмет већ претрпио два раздвајања. Наиме, два од 16 оптужених – Аган Рамић и Зденко Грбавац побјегли су из БиХ. А били су под судским мјерама забране, истим или сличним чије укидање одбране сада траже и за остале оптужене. И сви ови правничко – љекарски преседани, остали су унутар зидина правосудног комплекса.
Поново је правни савјетник Суда БиХ Ирхад Билић одлучио да публиковање није од “јавног интереса”. На исти начин, већ је постала пракса, савјетник Билић “јавни интерес” константно процјењује и у предмету “Чемерно”. Да ли због тога што су у оба процеса оптужени злочинци - ратни војни и полицијски бошњачки командири и команданти!? Или можда зато да сва мешетарења у судници, не би угледала свјетло дана!? А менаџмент Суда принципијелно – ћути!