Китаровићева открила бисту фратру који је пријавио партизане
Податак о тој дојави њемачки војник, сарадник партизана, пренио је часној сестри Манес Карнинчић, која је такође била сарадник партизана. Она је информацију прослиједила даље, али се партизанским борцима више није могло помоћи.
То није сметало Китаровићевој да се, приликом отварања галерије и откривања бисте, захвали свим "хрватским мученицима", па тако и Соколу.
Сокола су касније убили други корчулански партизани, али се заборавља контекст тог чина и оно што се десило прије.
Католичка црква је, осим Манес Карнинчић, и Андра Вида Михичића, кустоса сплитске Галерије умјетнина, који је на том подручју такође био у партизанском покрету, изабрала баш Сокола као личност која заслужује бисту.
Чињеница да је Сокол убијен, једноставно не може бити довољна за такву одлуку, јер човјека понајвише одређује оно што је радио, стварао и оставио у насљеђе, наводи истиоричар Драган Марковина у тексту за хрватски портал.
Зато, када се Китаровићева позове на то да је она сљедбеник Соколовог насљеђа, то представља примарно проблем хрватског друштва.
Хрватска је настала управо на избору и настојањима људи као што су били Андро Вид Михичић и Манес Карнинчић, на које и црква може бити поносна. А свака негација и прећуткивање те чињенице одводи друштво и земљу у раскорак са модерним свијетом, констатује Марковина.