latinica  ћирилица
19/09/2019 |  22:28 ⇒ 20/09/2019 | 07:57 | Аутор: СРНА

У Српској данас боља економска и финансијска ситуација

Предсједница Републике Српске Жељка Цвијановић оцијенила је да је данас у Републици Српској боља економска и финансијска ситуација и да се не може поредити са периодом од прије осам година када се Српска још тешко борила са кризом и посљедицама које је донијела глобална криза.
Жељка Цвијановић (фото:Siniša Pašalić/RAS Srbija) -
Жељка Цвијановић (фото:Siniša Pašalić/RAS Srbija)

- Република Српска данас изгледа изграђеније, уређеније са стабилнијим буџетом и приходима са могућностима да повећавате плате, пензије и социјална давања и да се уводе нека нова социјална права и то се већ ради неколико година - изјавила је Цвијановићева вечерас за ТВ "К3".

Цвијановићева је рекла да је Република Српска данас у прилици да на сасвим другачији начин уђе у реализацију новог програма демографске обнове.

- У Републици Српској данас смо у могућности да сви релаксираније живимо зато што извршавамо своје обавезе као институције према својим грађанима на једноставнији начин - истакла је Цвијановићева.

Према њеним ријечима, чињеница да се повећавају плате и пензије, да је могуће планирати даља повећања, већ даје одређени подстрек и простор да се стратешки посматрају одређене ствари и да се види гдје ће се интервенисати.

- Много је још ствари које морамо урадити у Републици Српској, много је интервенција у комбинацији са неким системским мјерама које институције Републике Српске морају радити - додала је Цвијановићева.

Предсједница Српске је рекла да је апсолутно задовољна функционисањем институција Српске, истичући да је важно да су институције очуване, стабилне, функционалне зато што само такве могу извршавати своје обавезе према грађанима.

- Задовољна сам чињеницом да смо имали изборе, одмах након тога успоставили смо нову Владу Републике Српске. Парламент Српске ради са широм већином него што је било у вријеме када сам ја водила претходну Владу - истакла је Цвијановићева.

Она је додала да се залаже за унапређење рада институција јер су захтјеви овог времена другачији у односу на вријеме од прије 15 година.

- То је процес, морате да се модернизујете и уводите неке нове технологије, да будете више на услузи грађанину и привреди, да разумијете да постоје потребе на тржишту радне снаге које су другачије од оног што ми образујемо данас и морамо се томе прилагођавати - нагласила је предсједница Српске.

Цвијановићева је рекла да се још много тога мора урадити у Републици Српској, али да је задовољна чињеницом да не постоји данас општина и дио Републике Српске гдје није реализован или се не реализује неки важан пројекат од Владе Републике Српске или инвестицијама које су дошле од средстава Клириншког дуга и подршке Србије за важне структурне пројекте.

- Све су то велики захвати који се дешавају широм Републике Српске. Република данас изгледа другачије, модерније, савременије. Има бољу путну комуникацију, љепше школе, боље студентске домове, здравствене установе какве раније није имала - истакла је Цвијановићева.

Она је напоменула да у свакој регији Српске постоји нова модерна болница, а тамо гдје се није десио комплетан процес, почела је изградња, ради се.

- Набавили смо опрему у нашим болницама за коју многи стручњаци који дођу овдје из Србије кажу да је она прворазредна, дефинитивно најбоља или у рангу са земљама у региону - истакла је Цвијановићева.

Цвијановићева је рекла да се Република Српска изласком из велике кризе окренула обнови многих културних инстиутуција у чему види велики потенцијал који треба да служи економском јачању Републике Српске зато што је то и добра туристичка понуда.

- Ми се данас не можемо постидјети као Република Српска на начин како смо уређени и што можемо да понудимо некоме ко жели овдје да дође. Немамо више проблем да будемо повезани авио-саобраћајем са свијетом. Имали смо неколико покушаја да успоставимо Бањалуку као мјесто регионално или европско, када је ријеч о авио-саобраћају. Данас је ситуација сасвим другачија, имамо неколико летова седмично за неке важне европске градове по ниским цијенама - указала је Цвијановићева.

Она је навела да је глобална економска криза у економском смислу дефинитивно оставила тешке посљедице по Републику Српску и да је у том периоду тешко било управљати буџетом и извршавати буџетске обавезе.

- Било је много тешко и размишљати о неким стратешким пројектима, инфраструктурним или неким другим с обзиром на то да сте прво морали да водите рачуна да измирите своје обавезе према буџетским корисницима, да смањите нека кашњења која су постојала - додала је Цвијановићева.

Она је подсјетила да је било много изазова, 2012. године био је велики снијег, 2014. поплаве, а 2015. године суша.

- Ипак, и у том тешком времену, ја сам јако поносна на то што смо успјели да реализујемо одређене пројекте, радили смо на инфраструктури, путној комуникацији и ауто-путевима. Све су то пројекти који су се дешавали, реконструкције школа, изградња нових и реконструкција старих студентских домова - навела је Цвијановићева.

Цвијановићева је рекла да је задовољна оним што јесте Република Српска и што може да понуди.

Она је додала да је Република Српска стабилна, те да политичка стабилност институција Републике Српске проистиче из политички стабилне власти.

- Увијек се може поправљати ситуација. Ако посматрате БиХ, онда нас упућује на то да живимо у амбијенту који је пун нереда, несређених рачуна, пун интервенционизма странаца, измишљених тема, несређених политичких и економских и финансијских односа, а све то отежава да би могла да се позиционира као нека нормална држава - закључила је Цвијановићева.

Говорећи о програму демографске обнове Републике Српске, Цвијановићева је напоменула да је његов циљ да се повезивањем институција са академском заједницом и невладиним сектором добију значајни резултати.

- Покренула сам тај програм и знам да ће га Влада у највећој мјери реализовати. Осјетила сам потребу да ангажујемо интелектуалце као подршку институцијама у конципирању одређених мјера, са стручношћу коју они имају - рекла је Цвијановићева.

Она је додала и да демографска обнова неће бити једина област у којој ће примијенити тај концепт сарадње, те да су у плану и још неке области.

- Потребна је подршка института, универзитета, али и невладиног сектора, као и појединаца и људи који су стручњаци у својој области да нам помогну да оно што раде институције буде боље конципирано и реализовано - рекла је Цвијановићева.