Политика ставила на чекање "утопљавање" објеката

Како загријати објекат изграђен 1932. године уз помоћ угља, дрвета и лож уља?

Слободан Пријић, ложач је на Природно-математичком факултету у Бањалуци, каже откако је ове енергенте замијенио пелет, на послу не мора да носи маску.

- Било је грозно радити. Долазио сам ујутро у три сата и радио до пет поподне. Сад могу доћи у седам и отићи у три, четири, да буде топло и уредно - прича Слободан Пријић.

На згради изграђеној за вријеме Бана Милосављевића замијењена је столарија, постављена нова изолација и фасада, излован тавански простор, промијењен кров и постављена нова котловница. Уложени милион марака полако се исплаћује.

- Планирали смо 20 до 30 одсто уштеду енергије и енергената. Међутим, та уштеда иде и до 50 одсто. За прошлу годину уштеда је била 50 одсто и успјели смо да вишак средстава уложимо у опрему за информатички кабинет - рекао је Горан Трбић, декан ПМФ Бањалука.

У оквиру овог пројекта, који је од 2015. године финансирала Свјетска банка утопљена су 32 јавна објекта.

Ускоро треба да започне и друга фаза ове приче, за шта је већ обезбјеђено 11 милиона евра. На истом принципу планира се реконструкција још 40-ак објеката из гранта КФВ-а.

- Ми ћемо, као и у претходним пројектима, упутити дописе локалним заједницама, надлежним министарствима и тражити да они предложе приоритете - наводи Милош Јокић, помоћник министра за координацију пројеката и развој у Министарству за просторно уређење, грађевинарство и екологију Српске.

Очекује се да би, новцем свих пројеката енергетске ефикасности, наредних година могло да буде загријано 80 до 100 објеката.

Дијелом уштеда помогла би се реконструкција додатних.

- Кроз пројекат ће се примјенити тзв. модел прикупљања уштеда, који подразумијева да ће се 50 одсто остварених уштеда у новцу реинвестирати у санацију других пројеката - додаје Јокић.

Сви ови пројекти, међутим, тренутно су на чекању, јер власт на нивоу БиХ још није формирана, па се не могу потписати ни уговори који немају везе са политиком.