X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
22/09/2019 |  18:58 ⇒ 19:40 | Извор: СРНА

Срби у Хагу осуђени на скоро 4.000 година затвора

Србима, осуђеним у Хашком трибуналу и Суду БиХ, изречено је скоро 4.000 година затвора уз шест доживотних казни, док је веома мали постотак пресуда за злочине над српским народом, а политика је та која утиче на рад правосудних органа, истакнуто је у Власеници на конференцији о раду правосудних институција и процесуирању ратних злочина.
Хашки трибунал - Фото: Wikipedia
Хашки трибуналФото: Wikipedia

Представник Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Виктор Нуждић указао је на поразан податак да је само 13 одсто изречених казни за злочине над српским народом пред Судом БиХ од укупно изречених казни у тој правосудној институцији.

Нуждић је нагласио да је највише Срба који су оптужени за ратне злочине и да су њима изричене и највеће казне.

Он је назвао поражавајућим да је пред правосудним органима БиХ и Трибуналом у Хагу скоро 4.000 година затвора изречено Србима, уз шест доживотних казни, те истакао да је правосуђе веома ревносно када је у питању процесуирање Срба.

- Републички центар је препознао овај проблем и активно ће учествовати у свим активностима да би пронашли рјешења и помогли оптуженим лицима, остварујући сарадњу са појединим поступајућим тужиоцима у вези са прцесуирањем злочина, гдје су у питању српске жртве - рекао је Нуждић отварајући конференцију.

Адвокат Горан Петронијевић, члан тима одбране бившег предсједника Републике Српске Радована Караџића, рекао је Срни да политика искључиво утиче на рад правосудних институција и процесуирање предмета ратних злочина, те оцијенио да је неко на погрешан начин протумачио термин политика кривичног прогона.

- Политика кривичног прогона значи дефинисање у складу са законом и уставом, а не у односу на тренутне дневне и дугорочне политичке ствари. Нажалост, то се показало тачним и у Хагу, а и у овим трибуналчићима у региону - рекао је Петронијевић.

Адвокат Миодраг Стојановић рекао је Срни да је и у правосуђу, као и у другим сегментима друштва, дошло до пада квалитета и моралних вриједности, те истакао да на предметима ратних злочина треба да раде најбољи и најквалификованији - истражитељи, тужиоци, судије и браниоци.

- Почећу од самокритике. Међу браниоцима има људи који нису дорасли том послу, а мисле да јесу, који улазе у предмете тотално неспремни и на шету и свог ауторитета, али и на штету слободе људи које бране. То се исто тако може односити и на тужилаштва, а рекао бих, понекад, и на неке судије, који раде ове предмете - рекао је Стојановић.

Инспектор Министарства унутрашњих послова Републике Српске за истраживање дјела ратних злочина Симо Тушевљак рекао је Срни да се очито закаснило у процесуирању кривичних дјела ратног злочина, када су у питању српске жртве.

- Ако сагледамо стратегију коју су донијели Савјет министара и Парламентарна скупштина БиХ, видјећете да сва кривична дјела, која су била у приоритету и која је било потребно процесуирати за седам година, када су у питању Бошњаци и Хрвати као извршиоци, а Срби жртве, нису процесуирана и доведена до краја - каже Тушевљак.

Он је указао на неопходност пружања помоћи свједоцима у поступку свједочења, те истакао да неко у Српској мора преузети одговорност и формирати службу која ће се искључиво бавити пружањем помоћи свједоцима.

- То је најзначајније, јер свједоци нису учене странке, многи су лаици и не знају која су њихова права и обавезе - објаснио је Тушевљак.

Данашњи скуп у Власници одранизовала је регионална канцеларија Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица.