Драган Џајић за РТРС: Звезда увијек спремна да помогне развоју спорта у Српској (ФОТО)
Увијек расположен, смирен, достојанствен, професионалан, једном рјечју господин, Џајић нас је дочекао на стадиону "Рајко Митић" и у опуштеном дијалогу подијелио све оно што би било занимљиво нашим читаоцима.
РТРС: У петнаестој години сте заиграли за Црвену звезду. Запажени сте на једном турниру у Ваљеву. Колико је у то вријеме било тешко пробити се у први тим, у односу на данашње вријеме?
Џајић: Ваљево није био први турнир на коме сам играо. Из Уба сам отишао у Крушевац на једну селекцију најталентованијих играча са територије Србије. Тамо сам отишао са још три друга. То је било "Логоровање" у Крушевцу, гдје су били најталентованији дјечаци из Србије. У Крушевцу сам запажен, ушао сам у најбољу селекцију и након тога дошао у Црвену звезду. Да ли је тада било лакше или теже доћи до Звезде или је сада, не могу рећи. Углавном, када сам дошао у Црвену звезду, играо сам годину дана за подмладак. Тада сам сваки дан 60 километара путовао из Уба за Београд, долазио на тренинге у поподневним часовима, а враћао се кући увече, тако да сам у тој првој години наставио школовање у Убу. У међувремену десило се да као такав уђем у први тим и послије тога сам прешао да живим и школујем се у Београду.
РТРС: За сениорску репрезентацију Југославије дебитовали сте у 18-ој години. Да ли је већа част била наступити за репрезентацију или клуб?
Џајић: За мене је Црвена звезда, у моменту када сам ушао у први тим, била све на свијету, јер сам био велики навијач клуба, а била ми је и жеља да заиграм у Звезди, као што је вјероватно и данас многим талентованим дјечацима у Србији. Мени се та жеља остварила са непуних 18 година. Црвена звезда је мени много значила у животу, да поред тога што волите и играте за свој клуб, доживите велику част да заиграте за репрезентацију своје земље. Играо сам 85 пута за репрезентацију Југославије, на 53 меча био капитен и када подвучем своју биографију, могу рећи да сам врло задовољан каријером у Југославији и иностранству. Жељом која ми се остварила да постанем фудбалер, оствариле су ми се и многе друге жеље у животу. Сада у овим годинама, много ми је драго што сам наступио и за репрезентацију Југославије и за Црвену звезду. Репрезентација и клуб су у потпуности промијенили мој живот.
РТРС: У посљедњих неколико година стање у Црвеној звезди се стабилизује на свим пољима. Какви су наредни планови?
Џајић: Црвена звезда је у посљедњих пет или шест година направила заиста велики помак. Прије свега, ово је трећа година заредом како се игра у Европи. Материјална ситуација се стабилизовала. Клуб се полако враћа на оно мјесто у Европи које јој је припадало прије 29 или 30 година, када смо били прваци Европе и свијета. То је огроман помак иако је конкуренција на тржишту много јака. Много клубова и са ових простора али и из цијеле Европе је ојачано, материјална ситуација у тим клубовима је далеко повољнија него што је то у нашој земљи. Позитивно за нас јесте што се у Србији рађају многобројни таленти, а имамо и могућност довођења квалитетних иностраних играча. Радимо добар посао корак по корак, степен по степен. Не треба много журити, него стицати што веће искуство и настојати да се сваке године игра Лига шампиона или Лига Европе. И једно и друго такмичење су успјех, наравно приоритет је у Лиги шампиона. Кроз европске утакмице стиче се завидно искуство, а клуб нормално живи и функционише.
РТРС: Да ли Црвена звезда данас може направити тим барем приближно оном из 1991. године? Има ли талената на простору бивше Југославије као што су тада били Савићевић-Панчев-Просинечки-Најдовски-Шабанаџовић-Радиновић-Михајловић?
Џајић: Звезда треба да настоји да направи јак тим. Да би била поново првак Европе, мислим да ће требати да прође доста времена али у периоду и када смо ми били прваци Европе, исто тако је владало мишљење да ми то не можемо да остваримо. Треба радити много јаче, надати се, направити много јак тим и онда очекивати још боље резултате. Жао ми је што морам да кажем да нисам превелики оптимиста да нам се титула шампиона Европе може десити у неко догледно вријеме. Колико је то година, не бих могао да одредим али биће врло тешко доћи до титуле европског првака али да можемо сваке године бити редовни учесници групне фазе Лиге шампиона или Лиге Европе, свакако да можемо. Моја жеља је свакако да такав један успјех поновимо. Питање је система рада, и нашег и клубова са ових простора, начин пословања и размишљања у руковођењу ко и колико може далеко да догура. Уз прављење доброг тима из својих капацитета, потребно је стварати услове и за квалитетна страна појачања, уз чију комбинацију би постепено успјех био загарантован. Црвена звезда има притисак више и од својих многобројних навијача, јер су они све више "гладни" успјеха и некадашње европске и свијетске славе. То јесте добро и тешко али и обавезујуће за све људе који раде у клубу и играче који с поносом носе црвено-бијели дрес.
РТРС: Колико је реално у наредном периоду покретање регионалне фудбалске лиге, као што имамо годинама случај одигравања АБА лиге у кошарци?
Џајић: Сматрам да је и данас, скоро три деценије од немилих догађаја који су нас окупирали 90-их година, још рано покретати такво питање. У овом тренутку, Црвена звезда, а вјерујем ниједан други спортски колектив у Србији није надлежан за такву врсту питања и проблема. Потребно је усагласити државне политике и ставове свих земаља некадашње Југославије, како би се одигравање таквих мечева омогућило на најбезбједнији начин. Са становишта спортског гледишта, идеја регионалног фудбалског такмичења била би потпуно прихватљива, и за наш клуб и цјелокупну јавност у региону.
РТРС: Црвена звезда и бањалучки Борац имали су многобројне важне и занимљиве мечеве у историји. У каквом су Вам сјећању остали дуели са Абидом Ковачевићем, поред Вас једним од најбољих крила у Југославији у то вријеме?
Џајић: Борац је свакако познато име и у бившој Југославији и сада у Републици Српској. Генерално, Бањалука је један спортски град који је био расадник талената у бившој држави. Прву утакмицу у Бањалуци играо сам 1972. године. Борац је у то вријеме имао фантастичан тим, тада смо побиједили са 1:0, а ја сам постигао побједоносни гол. Био сам свједок и када је Борац као друголигаш освојио Куп и сасвим заслужено побиједио један добар тим Црвене звезде. Према свему томе, о Борцу од срца мислим све најбоље. Абид Ковачевић је у то вријеме док је играо за бањалучки тим био одлично лијево крило, веома незгодан играч, велико име на нашим просторима. Важио је за једног играча, за кога се говорило да уколико га успијете задржати, одрадили сте пола посла. Био је јако талентован и због свега наведеног, обожавао сам дуеле с њим.
РТРС: Јесте ли упознати са стањем у фудбалу у Српској и БиХ?
Џајић: Наравно да сам упознат. Пратим многе лиге у фудбалу, тако да пратим и стање у Премијер лиги БиХ. Када бих год погледао шта је у бх. лиги урадио Жељезничар, Сарајево, тузланска Слобода, увијек бих највише пажње посветио резултатима бањалучког Борца. Нисам често у ситуацији да гледам утакмице на телевизији, мада имамо сада кабловске оператере који све то нуде на једном мјесту. У недавним разговорима са руководством Борца приликом посјете Бањалуци закључио сам да тамо постоје велике амбиције да клуб у наредне три до четири године постане још стабилнији, тим који ће заиграти у Европи, што им ја од срца желим.
РТРС: Да ли и на који начин можете помоћи у развоју спорта у Српској?
Џајић: Што се тиче могућности и жеља да се помогне, оне заиста постоје. Што се тиче других ствари које нам недозвољавају да се помогне у неком другом смислу, оне такође постоје. Само виша сила може да не дозволи да се, нпр. Борцу помогне у неком смислу више него што се у овом моменту може. Ми апсолутно немамо проблем да помогнемо на било који начин, да ли путем размјене играча или одигравања заједничких утакмица. Међутим, најбоље би било када би Црвена звезда и Борац могли да играју у једној лиги. У том смислу могућности узајамне сарадње биле би много веће. Уосталом, Борац не би требало само да се ослања на Црвену звезду, него и на друге клубове са којима има пријатељске односе. До сада је између нашег клуба и Борца постојала одлична међусобна сарадња. У неколико наврата представници бањалучког клуба су били наши гости у Београду, и ту смо договорили неколико видова подршке и сарадње. Не знам како је то презентовано у Републици Српској али што се тиче Звезде, она је увијек спремна да помогне Борцу.
РТРС: Откријте нам једну анегдоту из живота и каријере којих вјерујемо да има много, као и мото који Вас је водио?
Џајић: Сјећам се једног детаља када сам први пут играо против Борца. Спавали смо тада у хотелу "Парк" у центру Бањалуке. Било је велико интересовање јавности за ту утакмицу. Спаваћа соба ми је била поред улице и главног шеталишта. У непосредној близини током цијеле ноћи било је присутно много људи који су коментарисали да ли Борац може да побиједи Црвену звезду или не. Коментарисали су "можемо добити ако зауставимо тог играча", "добијамо Звезду ако суђење буде фер и коректно", "можемо, зашто да не", и друге приче. Та анегдота ми је остала у сјећању. Што се тиче мог животног мота, ја сам човјек фудбала, Црвене звезде, па и оне репрезентације Југославије. Увијек сам на располагању у том погледу. Урадио сам то што сам урадио, да ли је то довољно, нека други цијене. Увијек сам имао амбиције да играм најбоље што могу, пружим добре резултате, и налазио сам увијек добар мотив да будем што бољи. Живот од вас као таквог тражи и захтијева да се понашате као сурови професионалац и надам се да сам, у том смислу, свим обавезама, захтјевима и очекивањима одговорио на најбољи начин.
Разговарао: Срђан Јањић, новинар Мултимедије
Фото: РТРС