Њемачки медији: Бруталне методе Хрватске према мигрантима, ЕУ ћути
Средоземна проблематика је бројчано гледајући мала, ако се упореди за развојем мигрантске кризе на копненој рути која води преко Балкана, пише у коментару за овај лист Ерих Ратфелдер, а преноси "Deutsche Welle".
При томе он указује да је страх од три милиона Сиријаца, који би са подручја Идлиба кренули да бјеже у Турску све већи. Уз то нико не гледа на ризике које носи конфликт између Саудијске Арабије и Ирана.
- Када се подвуче црта, мора се рачунати са сценаријем, који је већ сада видљив: Све више људи покушава преко Турске доћи до Грчке и Бугарске. Сјеверна Македонија и Мађарска држе границе прилично непропусним али ту се увијек пронађу довитљиви кријумчари људима који нађу рупе у хаотичним земљама и приликама на Балкану. И нису сви мигранти без пара. А недовољно плаћени полицајци и представници власти у тим земљама нису имуни када је новац у питању. То се односи на Грчку, КиМ Албанију али и на Румунију, Србију, БиХ па чак и Хрватску - пише у коментару за "ТАЗ" Ерих Ратфелдер и прелази на стање у БиХ и Бихаћу.
- И тако је ионако климава БиХ дошла у фокус мигрантске кризе. Седам хиљада људи се већ сада скупило на подручју Бихаћа. У групама и често кроз минирана подручја из протеклог рата, они покушавају да уђу дубоко на територију Хрватске. Хрватски полицајци и безбједносне снаге их примјењују према њима бруталне методе. Све то се дешава пред очима европске јавности. Туку их, узимају новац, мобилне телефоне, ципеле и враћају назад у БиХ. Министар безбједности БиХ у техничком мандату жалио се недавно на методе хрватских граничара који улазе дубоко на територију БиХ и најавио противмјере. Али у основи се ништа није промијенило. Пред наступ зиме и уз већ сада ниске температуре дошло је до хуманитарно неодрживе ситуације. Не само у фабричким халама Бихаћа, гдје је смјештена већина миграната, већ и у кампу Вучјак, који је настао на бившој депонији смећа. Ту међународне организације одбијају да помогну. Захваљујући иницијативи њемачког новинара Дирка Планерта и других добровољаца тамо се људима, ако ништа, пружа барем прва помоћ. Хуманитарне организације желе подићи нове кампове. Они ће помоћи мигрантима да презиме - пише Ратфелдер.
Ни у Бриселу, ни у главним градовима Европе не схватају хитност рјешавања проблема, додаје се.
- Али чини се да ни у Бриселу, ни у главним градовима Европе не схватају ургентност овог проблема. То се гура под тепих. Ово ћутање изазива неповјерење. Треба ли да се мигрантски проблем свали на леђа од рата 90-тих осиромашене и фрагилне БиХ? Ако се сценарио мигрантског таласа обистини, у шта нема сумње, треба ли оставити БиХ да се, као једна врста "европске Либије", дестабилизује? - пита се аутор.
Додаје да томе у прилог говори чињеница да нико није у стању ни да се дотакне великих повреда људских права од стране хрватских снага безбједности.
- То што мигранте туку и што их противно свих закона ЕУ и Конвенције УН враћају у сусједну БиХ је скандал који се ничим не може оправдати. Али нити нова предсједница Европске комисије Урсула фон дер Лејен нити канцеларка Ангела Меркел нису приликом недавних посјета Хрватској изразили критику према националистичко-конзервативном вођству те земље, која од 1. јануара 2020. преузима предсједавање Европском унијом. Напротив: "непроблематичној" земљи (ФАЗ) се додворава. Од ЕУ и Њемачке се дакле не може очекивати да израде одрживе концепте у односу на миграције у овој регији. То би могао промијенити само притисак јавности. Али и он је до сада изостао - наводи се.
"Neue Zürcher Zeitung" доноси подужи чланак о ситуацији са мигрантима у Бихаћу.
"Скупљамо их као псе по улици", каже једна полицајка са сунчаним наочарама.
Један од њих је снажне грађе, носи маскирне панталоне, има отприлике 25 година и представља се као Јасин. Заправо је желио да у Бихаћу нешто купи и да се мало одмори у градском парку али сада ће бити пребачен у Вучјак, избјеглички камп који се налази 10 километара од Бихаћа. Одлуку да се сви мигрант без смјештаја измјесте у Вучјак, донио је градоначелник Бихаћа Шухрет Фазлић - након што је дошло до туча међу мигрантима и након што су наводно били нападнути и сами полицајци. Још протекле јесени било је појединачних протеста у становништву. Људи су се жалили на смеће и прљавштину али ухватио их је и страх од криминалаца.
- Избацују нас попут врећа за смеће - каже Јасин који је већ годину дана заглавио у БиХ. Прије тога је био у Србији, али од тамо се више не може у Мађарску. И тако је Јасин, који је 2017. побјегао од Талибана, из Београда дошао у Сарајево а од тамо у Бихаћ. Јасин је већ боравио у Вучјаку. Три пута га је полиција тамо одводила али сваки пут се враћао у Бихаћ. Амира Хаџимехмедовић, координатор ИОМ-а каже да се нико не осјећа одговоран за те људе, да су оба избјегличка логора ИОМ-а пуна, да се ситуација у кампу Вучјак погоршава и да нико не зна шта и како даље.
- Само нам становништво помаже, при том ни они сами немају ништа - примјећује Јасин.
- То што се БиХ више не може управљати, има везе са Дејтонским мировним споразумом из 1995. Често нема воље за сарадњу, најхитнији проблеми се одгађају. А такав проблем је и мигрантска криза. Селам Миџић, шеф Црвеног Крста у Бихаћу, организује сваки дан један оброк за 600 људи. Без донација становништва то не би могао. Миџић критикује међународне организације као што је ИОМ или УНХЦР, које су од 2018. од ЕУ добиле 28 милиона евра, али одбијају да помогну да се људи збрину на подручју Вучјака. За њих су такви кампови илегални а услови неподношљиви. Он зна да је он и његов Црвени Крст под ударом јер помаже да се камп Вучјак одржи, умјесто да помогне да се он евакуира. Миџић одмахује главом и каже: "Шта бисмо требали да радимо. Да препустимо људе себи самима. На нас се свалио европски мигрантски проблем. "За многе би БиХ, као што је прије двије године био случај са Србијом, могла да буде слијепа улица" - пише "Neue Zuercher Zeitung".
Случај породице из Ирана
Лист потом описује како једна иранска породица са троје дјеце (5,7 и 11 година) која је већ 8 мјесеци у БиХ, покушава прећи хрватску границу. На путу су већ двије године. Отац породице Милад се одлучио на бијег јер је био шиканиран у Ирану због својих политичких ставова.
- Жели да му дјеца одрасту у сигурној земљи. Након неколико сати пјешачења породица наилази на четири униформисана мушкарца, која им кажу: "Go back to B&H, you are not welcome!!" Милад их моли да му дозволе да поднесе азил, али граничари то игноришу, исто као и присуство новинара који их прати. Умјесто тога воде их до границе и присиљавају на повратак у БиХ. "То је тако. Овај пут смо били сретне руке. Нису нам узели ни новац ни телефоне" - закључује Милад, преноси лист и подсјећа да је оваква пракса, позната под називом "puchbacks" је повреда међународног права.
- Свака особа у земљи ЕУ има право да поднесе молбу за азил. Али, предсједница Хрватске то види другачије. У интервјуу за швајцарску телевизију СРФ она је бранила поступке хрватске полиције аргументом да се ради о мигрантима који илегално улазе у земљу. При томе је признала да "puchbacks" нису изводљиви без мало силе. То Милад добро зна. Недавно је са групом Пакистанаца испитивао терен, прешао на хрватску страну али одмах су били ухваћени. "Добио сам ударце по лицу, ударали су ме ногама, заврнули ми руке и исмијавали ме" - преноси "NZZ".
Лист тврди да Хрватској ово ћутање иде на руку.
- Иако је чланица ЕУ, ова земља није чланица Шенгена, зато јој је стало да покаже да је у стању да одбрани своје границе. Питање је само да ли ће то мигранте зауставити да стално изнова пробају своју срећу, упуштајући се у "Гаме - пише "Neue Zuercher Zeitung"", а преноси "Deutsche Welle".
Извор: Deutsche Welle