У Семберији пронађени усјеви ГМО соје

Ово је други откривени случај сијања спорне соје у Републици Српској. Први случај откривен је прије четири године, када је неколико пољопривредника с подручја Посавине и Семберије одлучило да засије ту биљку.

- По налогу инспектора спорни засад је уништен, а физичко лице је кажњено са 300 KМ. Лице није предочило доказ о поријеклу соје, што значи да није прометована у пољопривредним апотекама у Српској - изјавила је Душанка Макивић, портпаролка Инспектората Републике Српске.

Законом је забрањено стављање у промет ''генетски модификованих сорти'' , руковање, превоз, паковање и транзит преко територије Републике Српске, као и прерада такве соје или производа од ње.

Макивићева је додала да је извршено укупно 90 контрола којим је обуваћено преко 80 хектара засада соје, а спорна је пронађена на једној парцели од 0,9 хектара.

Пољопривредници захтијевају да буде кажњен свако ко узгаја спорну соју, али и онај ко је увози на ове просторе.

- Та соја пролази поред толико инспекције, толиких инспекторских радника на граници. Она није дошла авионом и спуштена на игралиште. Прво треба казнити оног који је увезао, затим оног који је продао, па онда овог што је засијао. Знамо да није здрава ни за сточну ни за људску исхрану. И због чега нам је потребно да сами себе трујемо? - упитао је пољопривредник из Семберије Љубо Малетић.

Потенцијалне предности узгоја овакве соје могу бити повећана пољопривредна производња, боља отпорност на штеточине, бржи раст, отпорност према хербицидима и укуснија храна. С друге стране, могући су неочекивани, штетни здравствени ефекти, загађење околине и комерцијално искориштавање.