Хоће ли и одлазак страних судија постати услов за формирање СМ?

Према дејтонском Уставу стране судије могле су да, домаћим, да буду замијењене још 2001. године. Но, скоро двије деценије "мјесто" им штити, управо, бошњачка елита! Не без разлога!

У демократију се заклињу, а судократију заштитнички "његују"! Суверенитет БиХ им "ритуално" омиљена тема, а протекторат "страних пријатеља и западних амбасада" вишедеценијска константа! И чим се наговијести могућност одласка страних тутора из БиХ, Сарајево хорски одговори НЕ!

Нестану имагинарне границе између струке и политике. Идентичан сарајевски заштитнички однос и према судијама – странцима у Уставном суду БиХ, већ скоро двије деценије.

- Још 2001. године истекао је рок којим је Уставом БиХ предвиђено да Парламентарна скупштина законом може регулисати како бирати судије које су попуњавали странци, дакле они које је именовао предсједник Европског суда за људска права - истакао је Миле Дмичић, професор уставног права.

Но, 18 година касније, троје страних судија из делеке Молдавије, потом Македоније и италијанске Каталоније, и даље у правном вакууму.

Умјесто Закона о Уставном суду БиХ који је требало да дефинише избор троје домаћих, замјенских судија и прецизира остале појединости - тек интерни акт просто назван "правила", које су судије, домаће и стране, саме себи прилагодиле.

- Одредбе Устава се могу мијењати и то је једно од предности Дејтонског споразума што заправо не би требала никаква асистенција међународне заједнице да се промијени Устав. Наравно, под условом да постоји политичка воља и двотрећинска већина у Представничком дому и у Дому народа - наводи Касим Трнка, професор уставног права.

А било је настојања да се избор судија и рад Уставног суда, законски уоквири у БиХ, као у свим демократским земљама. У шест постдејтонских мандата бх. парламента - као јединог надлежног законодавног тијела - чак пет покушаја српских и хрватских посланика! Али није било воље бошњачких парламентараца.

Низала су се идентична условљавања и политике и бошњачке правне струке. Прво у Парламенту укинути механизме ентитетског гласања. По могућности и све друге заштитне механизме конститутивних народа и енитета и у осталим институцијама.

И док "заштитници страних судија" убјеђују како у Уставном суду нема мјеста за политику или националну диобу, заборављају да су два посланичка репрезента Сеада Палаврић и Мирсад Ћеман, носила СДА-ову политичку одору прије него су се пресвукли у судијске тоге. Да страначке циљеве ресетовали нису, доказивали су свих претходних година.

И уз помоћ управо оних које политичко правничко Сарајево штити - страних судија прегласавали су српске и хрватске колеге.

- Нећу рећи увијек, али врло често се приликом доношења одлука руководе извјесним политичким мјерилима и у доста случајева одлуке доносе у омјеру пет према четири, јер се тројица страних судија скоро увијек, колико је мени познато, изјашњавају онако као и двоје бошњачких судија - појаснио је Горан Марковић, професор уставног права.

Прегласавањем су бх. "чувари Устава" демократски недопуштено мијењали тај исти Устав, по политичком сарајевском диктату да се укине, угаси, омаловажи, забрани... све што се односи на Србе и Српску. Атаковале и на историјске факте и колективно сјећање народа. Сметао им је Дан Републике, грб, застава, химна. Са имена градова скинули су префикс "српски".

На другој страни, годинама, чак ни Сарајево није могло да сакупи 17 делегата у Клуб Срба.

Српски пензионери још не примају пензије тамо гдје су их зарадили. Власници војних станова, њима не располажу.

Срби годинама трагају за несталим члановима породица, а власти никако да скину ембарго са тог дијела сарајевске ратне драме.

Рецидив рада страних судија више него јасан и годишње вриједан појединачно и до 60.000 КМ. Не чуди онда сарајевска зависност од наводно независних страних судија!