X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
09/10/2019 |  08:21 ⇒ 08:28 | Извор: sputniknews.com

Да ли и Турска "окреће плочу" око Косова

Нема никакве промјене у третирању тзв. Косова као независне државе ни од стране Турске ни других држава. Разлика је само у идеолошкој и политичкој позадини измијењене реторике.
Таип Ердоган - Фото: РТРС
Таип ЕрдоганФото: РТРС

Шта се догодило за протеклих шест година да предсједник Турске промијени реторику по питању Косова? У октобру 2009. у Призрену је поручио како је Косово Турска, а Турска Косово, а јуче у Београду да ће бити сагласан с оним рјешењем за Косово о коме се договоре Београд и Приштина.

Оно што је званична Москва увијек потенцирала, да ће подржати оно рјешење које буде прихватљиво за Београд, односно за обје стране и у томе била усамљена јер се увијек инсистирало само на томе да Београд призна самопроглашену независност Косова, данас добија подршку са разних страна. Од Америке, до Турске. Да ли је у питању суштинска промјена става, или само реторике која би новом тактиком на мала врата требало да доведе до онога за шта су се све вријеме неуспјешно залагали.

Некадашњи амбасадор и универзитетски професор, исламолог Дарко Танасковић сматра да нова реторика предсједника Турске Реџепа Тајипа Ердогана не значи да је Анкара, која је међу првима признала самопроглашену независност Косова, промијенила свој однос према њему.

Дарко Танасковић (Фото: РТРС)

Нова само реторика

- Промјена Ердоганове политичке и дипломатске реторике у вези са "Косовом" условљена је с једне стране спољнополитичким и економским курсом јачања свестране сарадње са Србијом, а са друге промјеном односа према овом проблему и у дијелу међународне заједнице који је до прије извјесног времена инсистирао на државном статусу Косова као чињеници и свршеној ствари, коју Србија само треба да прихвати - каже Танасковић за Спутњик.

Он напомиње да су у том контексту преговори Београда и Приштине сагледавани као пут којим би се ријешила нека практична питања, а Београду у домаћој јавности олакшало да се та горка пилула прогута.

- У суштини, Турска свој став у вези са независношћу "Косова" није промијенила нити ће га промијенити, али је и ово прилагођавање реторике реалним регионалним и ширим околностима позитивно и значајно - указује саговорник Спутњика.

На питање шта стоји иза промјене у сагледавању рјешавања косовског питања у појединим земљама Запада, између осталих и у САД, Танасковић сматра да ту нема промјена у третирању такозваног Косова.

- Код западних држава које сада испољавају више разумијевања за легитимне интересе и специфичну тежину Србије и прагматично уважавају чињеницу да се досадашњим начином проблем Косова није могао коначно разријешити, нема никакве промјене у третирању Косова као независне државе. Има само разлике у идеолошкој и политичкој позадини те измијењене реторике - сматра Танасковић.

Досадашњи начин јалов

Он указује да у случају САД, уз тихи отпор дијела досадашњег дипломатског естаблишмента у Стејт департменту, администрација предсједника Доналда Трампа изграђује приступ питању “Косова“ без оптерећења вриједносно-идеолошким мантрама о “добрим лошим момцима“. Трампу би, како напомиње, одговарало да се овај проблем у догледно вријеме ријеши и да то буде његов спољнополитички успјех прије избора за други предсједнички мандат.

- Никаква идеја о потреби стварања мултинационалних друштава и држава и у суштини лицемјерне недодирљивости граница не условљава понашање Вашингтона. С обзиром на међунационалне нетрпељивости на Балкану, прва идеја Трампових истомишљеника јесте да се сукобљене заједнице, ако је могуће, раздвоје. То важи за "Косово", а ја мислим да ће у одређеном тренутку почети да важи и за Босну и Херцеговину - каже саговорник Спутњика.

Међутим, он напомиње да поједине европске државе опрезно уводе нове елементе у приступ проблему “Косова“, иако су свјесне да се досадашњи начин рјешавања без рјешавања, уз посредовање ЕУ, показао јалов. Некима међу њима је ипак тешко да одступе од тврдог инсистирања на одбијању могућности укључивања територијалног аспекта у процес трагања за компромисом.

“Турској је важније да се питање некако ријеши и ситуација стабилизује, него да се на било чему круто инсистира, јер је за њене регионалне амбиције кључно да буде, првенствено привредно и културно, што присутнија у свим државама такозваног Западног Балкана, па и у Србији и на "Косову", што већ и јесте. Без обзира не ове разлике у мотивима садашњег постављања према проблему "Косова", све државе које су га признале као независну државу, сматрају да ће и Србија у једном тренутку то морати да учини - недвосмислен је некадашњи дипломата.