X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
09/10/2019 |  15:15 ⇒ 18:03 | Извор: РТРС

За инвестирање у Дервенти заинтересоване многе стране компаније

За инвестирање у привредне капацитете у Дервенти заинтересоване су компаније из Пољске, Русије, Аустрије и Њемачке.

Општина у сарадњи с републичким институцијама покушава да обезбиједи још повољнији амбијент за улагаче.

О томе је разговарано на састанку начелника Милорада Симића и министра привреде и предузетништва Вјекослава Петричевића.

Више од 800 привредних субјеката у Дервенти добра су препорука и за нове стране инвестиције.

Заинтересованих има.Осим Пољака, Аустријаца и Нијемаца, све чешће у Дервенту свраћају и Руси. Општина због тога мора да шири индустријску зону, али се суочава с проблемом.

- Нама се дешава да не можемо остварити право на земљиште на које полажемо право по основу катастра. Нисмо у прилици лицитирати земљиште и чекамо по десет година - појашњава Милорад Симић, начелник општине Дервента.

Надлежне службе морају брже да рјешавају такве проблеме да инвеститори не би чекали. Помоћ будућим инвеститорима намјерава да прошири и Влада Српске, па би страни улагачи могли имати још веће повластице, каже министар.

- З лица која се запосле с Бироа, порези и доприноси који се уплаћују на крају године враћају се за то улагање. Досад је то на 12 мјесеци а у будућности се планира да се то уведе и за двије године - истакао је Петричевић.

Италијански инвеститор који се бави обрадом метала и који у Дервенти послује скоро деценију, каже да има прилику да привуче инвеститоре из Пољске који намјеравају да преселе своје фабрике.

- Прича се о томе да то убрзо буде посао за 50 до 70 радника, а онда у року од три до пет година да се стигне до 400 радника - каже инвеститир из Италије Маурицио Балди.

У Дервенти се металски радници тражени. Дарко Ћосић ради већ четири године.

- Задовољан сам условима рада, радним временом, платом. Углавном има помака, како сам дошао радити три пута је било повећање плате - додаје Дарко.

Дервента годишње извезе више од 300 милиона марака производа и робе на инострано тржиште.

Једна је од локалних заједница која има најмању стопу незапослености у БиХ.