X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
09/10/2019 |  16:10 ⇒ 20:37 | Извор: РТРС

Објављен регистар накнада које банке наплаћују клијентима (ФОТО)

Агенција за банкарство Републике Српске објавила је регистар накнада које банке у Српској наплаћују клијентима.

На овај начин клијентима су на једном мјесту доступне информације о врсти и висини накнада које банка наплаћује.

Посљедњих неколико година, откако су банке изузетно ликвидне, а каматне стопе у паду, цијене накнада сваке године биљеже раст.

У 2016. години на банкарске услуге грађани Српске потрошили су 80.8 милиона марака, 2017. године та цифра расла је за 12 милиона.

Повећање је настављено и у прошлој години, када су приходи од платног промета достигли рекордних 100 милиона марака.

Када је ријеч о подацима за ову годину, за првих шест мјесеци, на банкарске накнаде потрошили смо 50.3 милиона марака.

Агенција за банкарство још је прошле године издала препоруку банкама које су имале значајнији раст прихода од платног промета, да коригују висину накнада и сведу их на ниво који неће одступати од правила струке.

Судећи према зарадама, ефекта није било.

Предраг Млинаревић, са Економског факултета Источно Сарајево, сматра - регистар, израђен по угледу на онај Народне банке Србије, требало би да подстакне конкуренцију, бар у теорији.

- Што се тиче утицаја које ће то имати на одлуке клијената при одабиру банака, предстоји да видимо, из простог разлога што ми немамо високу финансијску писменост становништва - каже Млинаревић.

Потез Агенције за банкарство, у Удружењу банака сматрају хвале вриједним.

Берислав Кутле из Удружења банака БиХ каже – раст кредита у БиХ тренутно износи од 6 до 7 одсто, што није довољно, па се банке окрећу некаматним пословима.

- Банке траже све могућности, како повећати некаматни приход, све оно што није везано за директни банкарски посао који се зове кредитни однос - додаје Кутле.

Много би ефикасније било, сматрају економисти, када би банке имале обавезу да клијента обавијесте о томе колико и којих накнада су платили током године.

Да ли је уштеда на ставци "накнаде", разлог да се клијенти поздраве с банком? За грађане је то углавном једноставно питање - иду тамо гдје је јефтиније.

Подаци у регистру биће периодично ажурирани, јер се цијене накнада некада мијењају сваки други дан.

Поента регистра није њихово ограничавање, које на отвореном тржишту ни не може да се уведе.

Поента је подстицање конкуренције и одговорног финансијског понашања грађана.

У регистру се налазе подаци о накнадама које наплаћују све банке у Српској.

С обзиром да је ријеч о десетинама услуга и осам банака, издвојили смо само неке.

Нпр.отварање текућег рачуна у свим банкама је бесплатно. Међутим, његово мјесечно одржавање у неким банкама је бесплатно за поједине категорије, попут студената или пензионера, па до двије и по марке за остале.

Плаћања путем електронског банкарства такође се различито тарифирају.

За суме до 100 марака у једној банци платићете пола марке, у другој 60 пфенига, а у трећој чак марку и 15 пфенига.

Регистар је доступан на интернет страници Агенције за банкарство Републике Српске, у секцији под именом "За кориснике финансијских услуга".

Дакле, све информације које су клијенту потребне да би одлучио с којом банком жели да има посла, сада су доступне на једном мјесту.