Приједор: Обиљежене 24 године од егзодуса Срба из Санског Моста
Сански Срби поручују - прогон и страдања српског народа никада не смију бити заборављени, а права Срба у Федерацији БиХ морају бити изједначена с правима Бошњака у Републици Српској.
Бјежећи у избјегличкој колони, Мири Мрђа из Санског Моста у октобру 1995. године срушио се свијет. Њен син Дарко, прошао је сва ратишта и погинуо у родном Санском Мосту, бранећи огњиште.
- На крају самог рата ушли су у Сански Мост, али нису знали да су то већ преузеле муслиманске снаге. Миј син је ту заробљен. Чекали смо три године размјену - прича Мира.
Отац погинилог борца, Милан Илић, никада није успио обновити порушену имовину у селу Дабар.
- Та су сва мјеста остала пуста, без иједног члана. Ко је изашао, изашао, ко је остао, тај више није ни дошао жив - каже Милан.
У знак сјећања на прогон, на градском мосту у Приједору окупило се много Сањана, међу којима и данас већина има приједорску адресу.
Многи од њих избјегли су у Србију.
- Бранили смо тада остатак Републике Српске, почевши од Приједора па надаље. Наравно, у томе смо успјели. Надамо се да се никада такви немили догађаји неће догађати никоме, па наравно ни нама овдје - наглашава Драшко Вулић, бивши командант трећег батаљона 43. Моторизоване бригаде Војске Републике Српске.
Срби су мањина у Федерацији БиХ и немају ни права ни услове живота као Бошњаци у Републици Српској, поручују сански Срби.
У Сански Мост одлазе само да обиђу гробове најближих.
- Ја би их молила да се односе према Србима у Санском Мосту, као што се ми односимо према Бошњацима у Приједору. Омогућите им пут, омогућите им воду, струју - каже Здравка Карлица, предсједница Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Града Приједора.
Прије рата у Санском Мосту живјело је око 25. 000 Срба, док се до данас, према попису, вратило њих 1. 300, од којих свега 500 живи у овој општини.