Стојановићи вјерују у помоћ добрих људи (ФОТО)

Припремају дрва за зиму, а потребно им је више него другима јер је кућа дотрајала, па дува са свих страна. Када је веома хладно, ради дјеце, ватру ложе и у двије пећи.

- Зими хладно, а љети змије иду по кући. Све то рађено прије 40 година. Лијепио сам стиропор, да не дува толико. Успио сам воду из бунара прикопчати. Вода није за пиће, али може се опрати веш, суђе - започиње причу Стојановић.

Воду имају али не и купатило. Малишанима грије воду за купање па се сналазе како знају и умију. Најважније је, каже отац, да су чисти. Малишани скромни, не жале се, али имају своје жеље .

Син Дарио истиче да би волио да има своју кућу, нову собу и купатило.

Редовни су ђаци, труде се у школи, а отац каже да чини све да им олакша. Предлагали су му да дјецу смјесте у услован смјештај , али Душко каже да их није могао дати. Они су му, каже, све што има. Помогну му колико могу и послушна су и добра дјеца.

- Мора се слушати тата, јер ако га не слушам ја ћу завршити негдје гдје не требам - рекао је син Драган.

Избјеглица је из Завидовића, а трајан стамбени смјештај Душко није успио да ријеши. Каже да у селу има кућа за 25.000 марака, ближе школи и аутобуској станици, али са својом зарадом не може да је купи. Није запослен, ради с коњима и у шуми, када се укаже прилика и прима дјечији доплатак. Очекује ускоро и накнаду по основу самохраног оца, али све то Стојановићима није довољно за нови дом.

- Мени не требају паре. Да ми је само кров над главом, ако има ко да ми помогне да ријешим стамбено питање дјеци, да имају они као остала дјеца - навео је Стојановић.

Душко је несрећним случајем остао без руке и ока, а супруга се разбољела и напустила их. Синовима је и отац и мајка . Труди се да им скува, да нису гладни , да опере. Трошна кућа у којој живе није њихова па страхују да би ускоро могли да остану без икаквог смјештаја.