X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
С љубављу храбрим срцима банер
15/10/2019 |  08:20 | Извор: СРНА

Тридесет година од смрти Данила Киша

Један од највећих писаца на српском језику Данило Киш умро је на данашњи дан 1989. године, а његова дјела Гробница за Бориса Давидовича, Пешчаник, Псалм 44, Башта, пепео, Мансарда... у самом су врху српске литературе.
Данило Киш (Фото:Архива/Вечерње новости) -
Данило Киш (Фото:Архива/Вечерње новости)

Осим романа, Киш је писао и приповијетке Рани јади, Енциклопедија мртвих, те драме - Електра 70. У његовој литератури нарочито се истиче полемички спис "Час анатомије".

Киш је био је драматург позоришта "Атеље 212" у Београду и лектор у Стразбуру, Бордоу и Лилу.

Данило Киш рођен је у Суботици 22. фебруара 1935. године. На Филозофски факултет у Београду Киш се уписао 1954. године, а у септембру 1958. године је као први студент дипломирао на Катедри за општу књижевност.

Умро је 15. октобра 1989. у Паризу, гдје се једно вријеме и лијечио. Сахрањен је у Београду у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу.

Док је радио на Универзитету у Бордоу настала је књига "Гробница за Бориса Давидовича". Ово дјело узбуркало је књижевну критику и подијелило читалачку публику на оне који су га хвалили и оне који су га сматрали плагијатором.

Данило је покушао да објасни те спорне књиге у полемици "Час анатомије". Послије тога се разочаран одлучио на добровољно изгнанство.

Гробница за Бориса Давидовича данас је један од највећих српских романа.

Киш се вратио у Француску и у том периоду настају његова дјела "Ноћ и магла", "Хомо поетикус" и "Енциклопедија мртвих".

Евоцирајући успомене писао је о породици Сам, написао је породичну хронику која прати живот неколико генерација.

Био је опсједнут искуствима из дјетињства, ужасима Холокауста, нестанком оца Јеврејина, успоменама на тешко ратно дјетињство.

Киш је добитник награда "Скендер Куленовић“ и француског ордена Витез умјетности и књижевности. Био је дописни члан Српске академије наука и уметности.

Данило Киш је увео самосвојан стил у српску књижевност - документарно-поетски правац у којем је мијешао историјске и биографске факте са имагинацијом.

Велики број српских књижевника, као и писаца на простору бивше Југославије и данас пише под утицајем Кишовог стила и његовог поимања књижевности.