X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
С љубављу храбрим срцима банер
15/10/2019 |  13:02 | Извор: ТАНЈУГ

Још један споменик Скендербегу у Црној Гори

Споменик Ðерђу Кастриоту, познатијем као Скендербег, биће откривен данас у Затријепчу, у црногорској општини Тузи, у којој су већинско становниство Албанци.
Споменик Скендербегу (фото: CC0 Javno vlasništvo) -
Споменик Скендербегу (фото: CC0 Javno vlasništvo)

Споменик ће бити подигнут на платоу испред школе која носи његово име и то није први споменик Скендербегу у Црној Гори.

Претходно је споменик овој историјској личности подигнут у Улцињу, најјужнијој црногорској општини, коју такође насељавају већински Албанци.

У најави овог догађаја пише да је Скендербег био средњевјековни племић из феудалне породице Кастриота, која је од средине 14. до средине 15. вијека контролисала дјелове централне Албаније и источне Македоније.

За албански народ, како кажу, он представља основну личност кроз коју се представљају и као такав наставља да инспирише и представља се као симбол свих времена.

У албанском граду Лјешу је преминуо 17. јануара 1468. године од маларије. Мит о Скендербегу је иначе једини мит албанског национализма који је базиран на одређеној личности.

Поводом подизања споменика Ђерђу Кастриотију у Црној Гори су се водиле полемике да ли је он био Албанац, Србин или Црногорац.

Кастриоти је, према неким историјским записима, био албански национални херој, српског поријекла из времена отпора албанских племена турским освајачима и исламизацији.

Према британском историчару Едварду Гибону, Кастриотици воде порекло од старог српског братства Браниловица (Бранила) из Зете.

Скендербегов дједа се доселио у Јањину, у Епир, као српски кефалија. Скендербегов отац, Јован Кастриот назвао се принцом Епира, који је укључивао Мат, Кроју, Мирдита и Дибер.

Његова мајка Војислава, била је принцеза српског пореијкла, из породице Трибалда (који су дошли из области данашње Македоније), или из племићке породице Музака. Јован Кастриот је био меду првима који се супротставио упадима Бајазита И, међутим, његов отпор није имао готово никакав ефекат.

Султан га је натјерао да плаћа данак, а да би осигурао вјерност арбанашких племића, Турци су одвели Ђурада заједно са његовом браћом као таоце.

Због борбе против Османлија прво га је глорификовала католичка црква (иако је у дјелу свог живота био и муслиман и православац), а убрзо и словенски народи са Балкана који су га сматрали својим националним херојем.

Крајем 19. века албански националисти су, у недостатку албанске средњевјековне државе и њених хероја из тог времена, почели са албанизацијом Скендербега и његове побуне.

Предлог да се тачка дневног реда о подизању споменика стави по хитном поступку дао је предсједник Општине Тузи Ник Ђељошај.

Ђељошај је раније најавио да ће иницирати постављање споменика Скендербегу на двије локације у Тузима - у центру и у Затријепчу.

Споменик Секендербегу, који ће бити постављен у Затријепичу израђен је од изливене бронзе, у форми бисте, висине 120 центиметара, ширине прса 45 центиметара и ширине рамена 80 центиметара.

Димензије постамента су 140 центиметара висине, 80 ширине, док ће укупна висина бисте са постаментом бити 260 центиметара.

Средства за подизање споменика обезбедила је Фондација "Триесхи" из Нјујорка у САД, а за одржавање споменика биће задужена ОШ "&ЕТХ;ерђ Кастриоти Скендербег".