X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
С љубављу храбрим срцима банер
15/10/2019 |  17:13 ⇒ 17:42 | Извор: СРНА

Суђење Дрековићу: Свједок присуствовао увиђају након погибије Копривице

У наставку суђења генералу такозване Армије БиХ Рамизу Дрековићу за ратни злочин над српским цивилима у Калиновику 1995. године, бивши припадник Полицијске станице Калиновик Рајко Вишњевац рекао је да је након експлозије гранате у центру затекао мртву Станиславу Копривицу у крилу Душанке Нишић, која се од шока није мицала.
Рамиз Дрековић - Фото: РТРС
Рамиз ДрековићФото: РТРС

Вишњевац је рекао у Суду БиХ да је током увиђаја који је обављао након пада прве гранате тог дана у Улици Пешута Кларића, чуо звиждук гранате из правца Бјелимића, због чега се побјегао у оближњу зграду.

- Након експлозије, међу првим сам дошао на мјесто догађаја и затекао Станиславу коју је у крилу држала Душанка. На оближњој згради и продавници била су полупана стакла и одваљен бетон од подзиде. Позвао сам Миливоја Сладоју који је био у близини и рекао му да однесе Душанку у Дом здравља јер је Станислава већ била мртва. Њу су нешто касније однијели - испричао је свједок.

Он је прецизирао да је граната пала у Карађорђевој улици, двадесетак метара од хотела Лелија, те да је увиђај обавио инспектор Центра јавне безбједности Србиње /Фоча/ Раде Гаговић, а да је он потписао записник јер је био присутан.

Вишњевац је рекао да се због протока времена не може сјетити датума када је Калиновик бомбардован, као ни садржаја из записника које је писао након обављања бројних увиђаја из различитих области криминалитета, те да ли је узимао изјаве повријеђених.

Ипак, присјетио се да је прва граната пала на кућу Тодора Елеза из правца Рогоја, а да је у Потоцима од гранате "рањено дијете Тошовић", о чему је сачинио службену забиљешку.

Вишњевац се сјетио и да је изашао на мјесто рањавања избјеглице из Коњица Ратка Ђогића, али се није могао сјетити гдје је то било.

Тужилац Миланко Кајганић предочио је свједоку неколико записника у којима су садржани подаци о гранатирању Калиновика, који је потврдио да их је он потписао.

Одбрана је уложила приговор на релевантност и законитост ових доказа уз образложење да се они не односе на период инкриминисаног догађаја, да се на појединим записницима налази само потпис свједока, те да је записнике писао руком.

У настојању да оспори кредибилитет овог свједока, Дрековићев бранилац Кадрија Колић постављао је низ питања која се не односе на период обухваћен у оптужници, а која је предсједавајући Судског вијећа Станиша Глухајић забранио.

Дрековићев бранилац, адвокат Мирсад Црновршанин затражио је од Суда БиХ да изда наредбу Полицијској управи у Фочи и Министарству унутрашњих послова Републике Српске да им доставе доказе о раду Вишњевца током 1995. године, након чега би на наредном рочишту наставили његово унакрсно испитивање.

Према оптужници, Дрековић је у прољеће 1995. издао директну, строго повјерљиву наредбу артиљеријским јединицама на ширем подручју општине Коњиц да изврше неселективно гранатирање Калиновика, насељеног Србима.

У оптужници се наводи да је у гранатирању током маја и јуна 1995. године убијено петнаестогодишње дијете, а теже и лакше рањено више дјеце и одраслих, те разорено више објеката.

Наставак суђења заказан је за 22. октобар.