X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
16/10/2019 |  19:46 | Извор: СРНА

Дачић: За српске циљеве обезбиједити савезништво великих сила и ЕУ

Министар спољних послова Србије Ивица Дачић рекао је данас да дјеловање српског научника и дипломате Михаила Пупина представља инспирацију и за српску савремену дипломатију, те да је потребно да Београд за своје циљеве обезбиједи савезништво што више значајних великих сила и ЕУ.
Ивица Дачић (Фото: Драган Кујунџић) - Фото: ТАНЈУГ
Ивица Дачић (Фото: Драган Кујунџић)Фото: ТАНЈУГ

Обраћајући се на манифестацији поводом 161 године од рођења Михајла Пупина и 100 година од завршетка Париске мировне конференције, Дачић је рекао да стратегија Србије данас треба да буде повезана са тражењем оних вриједности или елемената политике великих сила који се поклапају са српским циљевима.

Говорећи о теми "Дипломатска борба данас, век након Пупинове ере", Дачић је као примјер навео "европске вриједности" у случају ЕУ или одговарајућа начела међународних односа за која се залажу САД, односно Русија или Кина, и која су у складу, или бар нису контрадикторна српским циљевима и интересима, саопштено је из Министарства спољних послова Србије.

Он је подсјетио да је Пупин, захваљујући познанству са тадашњим америчким предсједником Вудром Вилсоном, успио да обезбиједи подршку у САД савезничкој Србији током Првог свјетског рата, а на Париској мировној конференцији за питања разграничења са Румунијом у Банату, Далмације и односа са Италијом, као и додјеле Бледа Словенији, која је тада била у заједничкој држави.

- САД су захваљујући Пупину имале кључну улогу у Паризу у подршци нашим тадашњим националним циљевима. Данас је потребно радити истим интензитетом, као и у доба Пупина, да се, уз САД и земље ЕУ, обезбеди подршка и савезништво што више значајних великих сила, као и свих других држава с циљем праведног решавања питања односа Србије са Приштином - рекао је Дачић.

Дачић је рекао да српске дипломате и званичници данас са истом енергијом и залагањем, како је то чинио Пупин, настоје да убиједе српске пријатеље и међународну заједницу у цјелини да се призна и поштује интегритет Србије, да се поштују њен суверенитет, њене границе, онако како је то предвиђено највишим актима ове земље.

Према његовим ријечима, и данас, Србија и државе региона могу лакше очувати и додатно продубити мир, безбједност и просперитет западног Балкана уз подршку великих сила попут САД и као неодвојиви дио шире породице европских народа.

Он је подсјетио да је на крају Првог свјетског рата, као и данас, српски народ био у ситуацији да покушава да обезбиједи међународну подршку, како би се признао његов положај, поштовала његова права, како она Срба на Косову тако и у осталим државама региона, да се потврди његов статус, а у првом реду гарантује интегритет и потврде границе државе у којој живи.

Дачић је додао да је значајно да мала земља, која је била блиска савезница великих сила у Првом свјетском рату, стално ради на томе да обезбиједи подршку и савезништво моћнијих држава, које се ипак воде начелом да су "сви једнаки, али неки су једнакији од других".

- Потребно је да се наши интереси и циљеви ускладе са оним принципима и начелима које заступају велике силе, како је то на пример у то време био случај са прокламованим правом на самоопредељење, које је подржавао председник Вилсон - рекао је Дачић на скупу организованом у београдској општини Врачар.

Он је напоменуо да је Пупин био истакнути представник тадашње српске дијаспоре, који је истовремено био и предсједник Њујоршке академије наука, један од оснивача Националног комитета за ваздухопловство САД, који је касније постао чувена НАСА, али и оснивач и дугогодишњи предсједник Српског народног савеза у Америци.

- Данас, као и онда, треба радити на томе да привучемо наше људе из дијаспоре, да обезбедимо њихову максималну подршку тако што бисмо им на одговарајући начин омогућили да своје капацитете, познанства, контакте или ресурсе ангажују на линији оног патриотизма и љубави према старом завичају, како је то чинио и велики Михаило Пупин - рекао је Дачић.

Он је рекао да је Пупин - човјек који је оставио дубоки траг и задужио својом дјелатношћу и проналасцима, не само два народа, односно грађане Србије /или тадашње Државе Срба, Хрвата и Словенаца/ и САД - него и читаво човјечанство.

Његово дјело "Од пашњака до научењака" постало је обавезна лектира у неким америчким школама. Универзитет Колумбија, чији је Михајло Пупин био редовни професор, додијелио му је 1924. године и Пулицерову награду за овај аутобиографски роман, чиме је Пупин постао први Србин лауреат овог престижног признања.

Пупин је познат у читавом свијету захваљујући проналаску "пупинових калема", чиме је побољшан метод за пренос електромагнетних таласа који се користе у телефонији на великим удаљеностима.

Он је постао готово једнако познат и као елоквентан, препознатљив и досљедан представник Краљевине Србије, касније Краљевине Југославије и Срба у САД.

Пупин је остао примјер великог патриоте, који је без обзира на живот у "далеком свијету" и на различите научне и стручне успјехе који је током деценија постигао, увијек носио у срцу дубоко сјећање на свој завичај и велику љубав за свој народ.

Године 1912. Краљевина Србија именовала је Михајла Пупина за почасног конзула у САД, а он је ову дужност обављао све до 1920. године, а са те позиције је у великој мјери допринио успостављању међудржавних и ширих друштвених односа између Краљевине Србије, а касније Краљевине Југославије и САД.