НИС почиње производњу нафте и гаса у Румунији
У Босни и Херцеговини, Бугарској и Румунији, НИС има 90 бензинских пумпи и већ неколико година истражује нова налазишта нафте и гаса. А ових дана у панчевачку рафинерију на испитивање за прераду стигле су и прве количине нафте из пробне производње у Румунији.
- У Румунији у Панонском басену већ је откривено и нафтно и гасно налазиште. Настављамо са даљим бушењем и проналажењем нових могућности за ширење ресурсне базе компаније, јер су постигнути резултати охрабрујући - каже председник Одбора директора НИС-а Владимир Јаковљев.
Главна и одговорна уредница Спутњика Љубинка Милинчић наводи да је познато да Румунија има много нафте.
- Чули смо и да су садашња истраживања много успешнија, више се не дешава да се истражује на више места а нађе се нафта на два. Сада је то углавном сто посто - рекла је Милинчићева.
При крају је и најважнији посао у "Рафинерији Панчево" – градња постројења "Дубока прерада". То је кључно еколошко постројење за земљу јер ће омогућити производњу мазута без сумпора.
- Ријеч је о значајном проширењу производње, конкретно раст од 38 одсто производње дизел горива, као и сопствена производња новог производа, кокса, чиме ће се у потпуности покрити потребе Србије јер га сада увози, а биће га и за извоз - истиче Јаковљев.
Већински власник "Гаспром њефт" данас у НИС-у има 56,15 посто акција, 29,87 је удео државе а остало је у рукама малих акционара.
Разговори о приватизацији "Петрохемије"
Руски партнер је потврдио да је спреман да са Владом разговара и о еветуалној приватизацији Петрохемије. То би било добро решење јер та панчевачка хемијска фабрика не може да ради без НИС-овог примарног бензина.
- Петрохемијски комплекс је природно повезан са Нафтном индустријом. А пошто су Петрохемија и НИС суседи, значи фабрике које су једна преко пута друге, мислим да би заиста било добро да 'Гаспром њефт' као већински власник НИС-а са Владом Србије нађе најбоље решење - указује уредница Балкан магазина Јелица Путниковић.
Деценију од приватизације у НИС-у је завршен инвестициони циклус вриједан три милијарде евра. До 2025, кажу, уложиће још 1,4 милијарде евра.