Астероид који је истребио диносаурусе, уништио и све што је било веће од пацова (ФОТО)
Велики број откривених фосилних остатака из Колорада открива је детаље о томе, како су се сисари и биљке опоравили и развијали послије разорног удара, на мјесту данашњег полуострва Јукатан на југоистоку Мексика.
Током удара, ослобођена је висока температура, док су разне честице смањиле проток Сунчеве свјетлости, што је уништавало биљни и животињски свијет.
Сматра се да је тада више од три четвртине врста на Земљи нестало.
Али живот се вратио, а копнени сисари почели су поново да се развијају.
Asteroid that killed dinosaurs 66million years ago wiped out 'everything bigger than a RAT' https://t.co/td1iPNuhl2
— Daily Mail Online (@MailOnline) October 27, 2019
Нова открића о опоравку живог свијета послије удара, објављена су у студији аутора др Тајлера Лајсона у часопису Сајенс.
Фосили 16 врста животиња и више од 6.000 биљака пронађени су, током посљедње три године, на површини од 17 квадратних километара у близини Колорадо Спрингса.
Велики број откривених фосилних остатака из Колорада открива је детаље о томе, како су се сисари и биљке опоравили и развијали послије разорног удара, на мјесту данашњег полуострва Јукатан на југоистоку Мексика.
Током удара, ослобођена је висока температура, док су разне честице смањиле проток Сунчеве свјетлости, што је уништавало биљни и животињски свијет.
Сматра се да је тада више од три четвртине врста на Земљи нестало.
Али живот се вратио, а копнени сисари почели су поново да се развијају.
Нова открића о опоравку живог свијета послије удара, објављена су у студији аутора др Тајлера Лајсона у часопису Сајенс.
Фосили 16 врста животиња и више од 6.000 биљака пронађени су, током посљедње три године, на површини од 17 квадратних километара у близини Колорадо Спрингса.
Др Лајсон је рекао да се прича о опоравку организама чији су фосили пронађени, односи на територију Сјеверне Америке.
Научници кажу да је послије катастрофе, површина Земље била прекривена биљкама попут папрати, а највећи сисар који се могао наћи, није био већи од пацова.
У наредних 100.000 година јавиле су се шуме у којима су доминирале палме, а сисари су нарасли на тежину просјечног ракуна.
- То је прилично брз опоравак или барем један аспект опоравка - рекао је др Лајсон.
Даљи научни увид у даљу историју опоравка, сугерише да је у периоду од 300.000 година послије удара, на Земљи већ било дрвенастих биљака, и дрвећа јачих и већих стабала, док су сисари били биљоједи и тежили су као данашњи дабар.
Још толико је времена прошло док су се јавиле прве биљке махунарке – преци данашњег грашка и пасуља и сисари величине вука (око 50 килограма). Нове врсте биљака биле су и хранљивије и квалитетније што је такође утицало на физички опоравак и развој организама тадашњих сисара.
- Та тежина сисара је око 100 пута већа од тежине сисара који су једини остали након фаталног удара, што се сматра великом брзином опоравка - увјерен је др Лајсон који додаје да је разлог томе, између осталог, и недостатак присуства диносауруса, који су "оставили једну празну еколошку нишу да се попуни".
Изнијета теорија о опоравку живог света, наишла је на позитивне коментаре истраживача из цијелог свијета.
Стефани Смит из Музеја пољопривреде у Чикагу рекла је да оваква студија која се односи на једно подручје, може помоћи научницима да схвате сложеност опоравка у комбинацији са резултатима из других дијелова свијета.