Додик: БиХ вјештачка творевина у којој се не поштује изборна воља

Интервју за Српски лист, једине српске новине на ћириличном писму у Аустралији, преносимо у цијелости:

И послије годину дана од избора, Босна и Херцеговина нема власт. Ви говорите да оваква БиХ нема смисла, али да сте уз Дејтонски споразум, који би био далеко бољи по Вама, да су тада створене три независне државе?

- БиХ оваква каква је сада, засигурно, не може опстати. Она је вјештачка творевина, измишљена земља која је "скројена" под утицајем дијела међународне заједнице. Да би опстала и имала неку будућност, она мора да се врати на изворни Дејтон, односно на слово Дејтонског споразума, а не дух. То значи да је БиХ државна заједница два ентитета, Републике Српске и Федерације БиХ, и три конститутивна народа. Само на тој основи, уз поштовања конститутивности и договор три народа и два ентитета БиХ може да опстане. Без тога - БиХ је неодржива и пријети јој самоуништење. У прилог томе говори и чињеница да годину дана након избора БиХ нема формирану власт на нивоу БиХ и у ФБиХ.

Све то показује да је БиХ трагична земља у којој се не поштује ни изборна воља грађана, у којој су након избора 2014. изборни губитници из Републике Српске учествовали у власти на нивоу БиХ иако нису избор народа у Републици Српској. То је незабиљежено у свијету. И сада, након општих избора одржаних у октобру 2018. године, не поштује се изборна воља народа у Српској који се с правом пита чему избори, ако и годину дана послије власт на нивоу БиХ обављају они којима није указано повјерење бирача.

Све то показује да БиХ оваква каква је, није требало ни да постоји, јер би развој засебних заједница и држава - Републике Српске, Херцег-Босне и Босне, био успјешнији и имали би далеко више напретка. Треба да се омогући Хрватима да имају свој ентитет. Република Српска треба слободно да одлучује о свом статусу, а Бошњаци би могли да се организују у дијелу који контролишу и то назову Босном. У садашњим околностима Република Српска је само на губитку у сваком погледу, јер је стопира ниво БиХ и ми само трпимо то што смо "згурани" у неку вјештачку творевину, која је само један огромни административни апарат и никоме ништа не доноси добро.

БиХ се сматра етнички дубоко подијељеном земљом, нефункционалном, комплексно уређена, са два ентитета, три констутивна народа, дистриктом Брчко, десет кантона, трочланим Предсједништвом, а ту је и високи представник и стране судије у Уставном суду. Напретка нема. Свима је јасно да је такво стање неодрживо. Да ли БиХ уопште има будућност?

- Нема. БиХ иде у пропаст. Она би имала будућност само када би се поштовао Дејтонски споразум, када би се вратиле отете надлежности ентитетима, када би политичко Сарајево коначно схватило да БиХ није само муслиманска, односно бошњачка, да овдје живе и Срби и Хрвати и остали. Не може Сарајево наметати Бањалуци и Мостару правила понашања. Њихов првенствени циљ је уништење Републике Српске или њено претварање у празну љуштуру. То неће моћи. Република Српска је своју државност унијела у Дејтонски споразум, она је постојала прије дејтонске БиХ. Република Српска је створена вољом српског народа 9. јануара 1992. године и Дејтонски споразум је признао њено постојање. БиХ је неуспјешан експеримент странаца, а Дејтонски споразум је био компромис који су Срби направили и ушли у неку квази државу БиХ, коју су високи представници својом вољом и ароганцијом разграђивали с циљем слабљења Републике Српске.

Када Србима широм свијета поменете Републику Српску, прва асоцијација им је одбрана и опстанак Срба на својим огњиштима западно од реке Дрине и да као таква мора постојати и опстати, у том заштитничком контексту?

- Република Српска је бастион српства и гарант опстанка српског народа. Стално то понављам, али то је чињеница. Наша будућност и биолошки опстанак је смјештен у институционални оквир који се зове Република Српска. Ми немамо проблем са другим народима, само желимо да живимо у миру и да нас пусте да живимо. Српски народ након прошлог вијека, који је био вијек страдања Срба, мора да сачува Републику Српску јер је она гарант опстанка Срба западно од Дрине. Данас је више него потребно да се српски народ Српске, Србије, Црне Горе, Сјеверне Македоније окупи око заједничких националних идеја. Ми Срби морамо да сачувамо свој идентитет да би опстали и зато смо сви загледани у нашу матицу Србију која је данас најјача земља на Балкану и фактор стабилности и опстанка.

Сложићете се, да српско национално питање на Балкану није решено, да ли је неминовно уједињење Републике Српске и Србије. Стално присутни страни фактор очигледно има друге планове. Оштро су реаговали на упоређивање Републике Српске и тзв. Косова по питању права на самоопредјељење. Да ли је то разлог за нападе, слабљење и покушаје рушења Републике Српске и спречавање уједињења Срба?

- Косово и Метохија је важно свесрпско питање не само због тога што је то колијевка српства и због косовског мита, него и због неправде која је начињена тој јужној српској покрајини и примјене различитих стандарда. Космету се дозвољава прављење неке такозване независна држава, а нама у Републици Српској се поручује да ћутимо. Зашто да ћутимо? Зато што ту надомак Републике Српске, на Космету важе једна правила а код нас друга!? Питање Космета и Србије не може се
посматрати одвојено од питања Републике Српске и БиХ. Ми пажљиво пратимо дешавања на Космету и колико видимо Косово и Албанија се све више интегришу. Лијепо, немамо ништа против. Али зашто онда Срби немају право да се интегришу?

Да ли је неки Дејтон 2 рјешење? Хрвати у БиХ пооштравају захтјеве за трећим ентитетом и све чешће испољавају незадовољство својим правним статусом унутар Федерације. Да ли њихови захтјеви могу да проузрокују Дејтон 2 или бар модификовање актуелног Дејтонског споразума и да ли је Дејтон 2 у интересу српског народа и Републике Српске? Односно, да ли се одустајањем од изворног Дејтонског спразума руши Република Српска?

- Нема никаквог "Дејтона два". Та идеја је мотивисана искључиво тиме да буде укинут Дејтонски споразум и да се обезбиједи унитарна БиХ. То је само једна од испразних иницијатива коју пласира политичко Сарајево и дио међународне заједнице да би нама из Републике Српске "завртали руке". Од "Дејтона два" нема ништа. Имамо Дејтонски мировни споразум, вратите се његовом изворном облику и можемо нешто радити, све остало је унапријед осуђено на пропаст, јер БиХ као вјештачка творевина и пројекат странаца нема будућности.

Сарадња Републике Српске и Срба са КиМ је као никада до сада дубока, проширена и утемељена са Одбором за помоћ Републике Српске Србима на КиМ. Још важније је то што дуже вријеме стотине српских породица у Републици Српској прихвата српску дјецу са КиМ на одмор сваке године, чиме се ствара из дана у дан још чвршћа веза српског народа са два простора некадашње Југославије. Како Ви оцјењујете ту братску сарадњу ?

- Тачно је, сарадња Српске и Србије никада није била боља. Заједно радимо и сарађујемо. Нема општине гдје Србија није уложила одређена средства, с тога данас многи тргови, школе носе назив "Србија". Србија са Александром Вучићем на челу води рачуна о Српској у сваком погледу, поштује Дејтон, али поштује и Српску и ставове наших институција. Предсједник Вучић и ја заједничким радом стално подстичемо ту сарадњу свих субјеката са обје стране Дрине. Само јединствени можемо да одговоримо на све изазове и да сачувамо нашу слободу, наш идентитет и наш народ. У посљедње вријеме, што ме
посебно радује, обиљежавамо и значајне датуме из српске историје.

Колико је велика дијаспора Републике Српске данас, гдје највише у свијету има Срба из Републике Српске и како са њима Бањалука сарађује?

- Сарадња са дијаспором је од изузетног значаја с циљем унапређења сарадње у свим областима што је и интерес Српске, јер је важно да се повезујемо и да сарађујемо. У том погледу почели смо и са организовањем форума дијаспоре у Бањалуци на иницијативу наших људи из дијаспоре који су тражили да покренемо такве скупове који већ постају традиционални. Важно је и да су они добили институционални оквир који је Република Српску исказала јасну жељу да остварује везе са својим народом у дијаспори на обострано задовољство.

Кренула је изградња аутопута Београд-Сарајево. Трасе су биле спорне, финансирање. У најмању руку је чудна иницијатива Турске за хитно повезивање Сарајева и Београда. По свему судећи се мијењају геополитичке околности, али то није суштина нашег питања. Значајно је рећи да Влада Републике Српске већ гради ауто-путеве. Источно од Бањалуке ауто-пут симболичног имена 9. јануар је већ стигао до Добоја. Када ћемо возити ауто-путем од Београда до Бањалуке?

- Изградња ауто-путева је озбиљан допринос економском развоју Републике Српске. То је један од начина да привучемо инвеститоре, јер добри путеви значе и бољи привредни развој. Изградња ауто-пута Београд-Сарајево, чији ће дио пролазити и кроз Републику Српску, а чији смо почетак изградње недавно озваничили, биће од великог значаја не само за Семберију, већ и за цијелу Српску и Србију. То је свакако добра вијест за Републику Српску, а прије свега за бијељински крај. Ми ћемо од Брчког наставити изградњу ауто-пут према Добоју гдје смо већ стигли са ауто-путем из правца Бањалуке. Тиме бисмо имали спојену Бањалуку, Бијељину и Београд. У току су разговори са турском компанијом да настави даље да гради у Српској и вјерујем да ћемо успјети да договоримо ту сарадњу и да би Српска у континуитету наставила са изградњом ауто-пута према Бањалуци. Такође, морамо усагласити планске документе како наставак изградње не би каснио.

ПОШТУЈЕМО ОДЛУКЕ БЕОГРАДА

- Питање Космета је државно питање Србије. Ми ћемо у сваком случају поштовати став Србије и њеног руководства и стати иза такве одлуке. Свакако да је једини и најбољи начин да то питање буде ријешено дијалогом. Подржавамо ставове Србије и напоре њеног руководства на челу са предсједником Вучићем и вјерујем да ће у том погледу бити постигнут консензус. БиХ, на нашу иницијативу, није признала Косово, што је сасвим очекивано. Јер ако Србија није признала самопроглашено Косово неће ни БиХ, Република Српска неће и не може пристати на тако нешто. У сваком случају, у том смислу пратимо Србију и загледани смо у Београд.