X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
02/11/2019 |  08:41 ⇒ 12:31 | Извор: srpskainfo.com

Додик: Моје повлачење из Предсједништва БиХ било би неодговорно према грађанима

Американци ће да ме означавају као некога ко блокира "напредак" у БиХ све док буду свој интерес проглашавали за наш и стављали га изнад интереса српског народа у БиХ, па и укупне БиХ.

То у интервјуу за Српскаинфо каже српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик одговарајући на питање докле ће га званичници САД, попут специјалног представника за Западни Балкан Метјуа Палмера, означавати као политичара који "блокира све што би довело до напретка".

Додик наглашава да је у Предсједништво БиХ ушао као српски члан, што значи да му је приоритетан задатак да заступа интересе српског народа и Републке Српске у којој је биран.

- Оног тренутка када интерес БиХ буде плод договора народа у БиХ, и ако и кад би тај и такав договор стопирао, онда би могло да стоји да блокирам напредак. Пошто нема договора у БиХ, онда није јасно ни који то напредак блокирам- каже Додик у одговорима достављеним нашој редакцији.

Према његовим ријечима, Милорад Додик или СНСД нису политички фактор у ФБиХ, па опет више од годину дана немају заокружен процес форимирања власти ни у кантонима ни на нивоу Федерације.

- Ко ту кочи напредак? Све што говорим сигурно је познато и господину Палмеру. Али он је својим свједочењем пред Сенатом показао да не намјерава да напусти матрицу по којој су се амерички званичници понашали овдје годинама уназад. Одговорио сам му исти дан да би добро било да, напримјер, прочита шта његов предсједник мисли о сувереним нацијама у свијету данас. Добро би било да је прочитао само дио Трамповог излагања пред УН и чуо да будућност припада сувереним и независним нацијама, које штите своје грађане, поштују своје сусједе и поштују разлике које сваку земљу чине посебном и јединственом. У потпуности се слажем с његовим ријечима и трудићу се да и даље радим у духу овога што је рекао и амерички предсједник - каже Додик.

Американци тренутно имају специјалног представника за Западни Балкан и специјалног представника за преговоре Београда и Приштине. Шта нам то говори?

Мени то све дјелује као потврда да постоје разлике између ставова Бијеле куће и Стејт дипартмента по питању овог дијела свијета, и можда не само овог дијела свијета, а не да се ради о одлуци или стратегији да се САД овдје нешто снажније укључе. Чак је и у америчкој јавности, оном њеном дијелу који се бави регионом западног Балкана, покренута полемика шта би требало да значи именовање та два специјална представника и нисам сигуран да је ико са сигурношћу могао да каже шта ће бити чија овлаштења.

Изгледа да је политичка снага на страни амбасадора Гренела, који је већ амбасадор у Нјемачкој, дакле у важној чланици ЕУ, а колико видимо и близак сарадник предсједника Трампа. У БиХ не постоји консензус о потреби њиховог присуства овдје, мислим на појачано присуство америчких представника, да би се рјешавали проблеми. Мада је потпуно јасно да би дио политичке сцене био пресрећан да се САД овдје ангажују на начин да намећу рјешења која би вољели Бошњаци. Том дијелу политичке сцене САД не требају као држава са којом се може сарађивати у економском или финансијском плану, њима САД требају као земља извозница политичког притиска, ако је могуће у њихову, бошњачку корист. Политика Доналда Трампа, и ово што он јавно говори, не иде у прилог надањима наших сусједа у Сарајеву. И коначно, мислим да САД као глобална сила имају и важније теме и важније проблеме од БиХ.

Да ли блокада у конституисању власти БиХ може да иницира мијешање међународне заједнице у тај процес или чак да организује неку врсту међународне конференције о БиХ?

Вријеме такве врсте међународног интервенционизма је прошло, али изгледа да носталгија појединих политичара и, морам рећи, чак и новинара у БиХ за тим временима још траје. Ово што данас имамо у БиХ је директна посљедица мијешања неизабраних странаца у унутрашња питања у БиХ. Ко ће сада од њих изаћи и наглас рећи:"Да, ми смо криви за ову ситуацију"... Уосталом, извођачи тих радова су или већ покојни или у озбиљним годинама. А експеримент једва преживљава, одржава се и даље на апаратима.

Међународна конференција о БиХ није могућа уколико се о њеном одржавању не договоре све велике силе, субјекти у БиХ и региону, као што је то било у Дејтону. Не видим спремност тих сила да се о том питању договарају, у ствари не видим такав интерес тих сила уопште за унутрашња питања у БиХ. Овдје је 25 година мир, нема ни назнака да би могло бити другачије. Свијет се бави озбиљнијим питањима и озбиљнијим темама од ових које су актуелне у БиХ. БиХ јесте у кризи, али та криза није пријетња за мир и стабилност ни у њеним (БиХ) границама, а ни ван њих. Они који се залажу за ту конференцију очекују своје резултате. Али могло би се десити да резултати за њих буду неочекивани, или пак супротни очекивањима.

У неколико наврата сте изјавили да ћете, ако не буде договора у Сарајеву, преиспитати своју позицију у Предсједништву. Шта сте одлучили?

И прије мог избора у Предсједништво знао сам да треба да рационализујем очекивања шта се тамо реално може урадити. Морам признати да сам ипак са одређеном дозом оптимизма отишао да помјеримо ствари бар у оном дијелу о којем нема спора. Али моја спремност да нешто урадим није довољна да би се ту шта урадило. Остало је да бар спријечим да Предсједништво не нанесе штету интересима Републике Српске.

Када сам говорио о преиспитивању моје позиције имао сам управо ово на уму. Да ли да трошим знање, енергију, спремност за напредак у свим сегментима друштва на јалове сједнице и разговоре без садржаја, или да то препустим неком другом. Но у странци је превладало мишљење да упркос свему треба да наставим да радим на мјесту српског члана Предсједништва и ја сам још ту. Одступити би било и неодговорно према огромном броју наших грађана који су ми дали повјерење на изборима, али морам да будем искрен према њима. Морам да им кажем да у Предсједништву БиХ неће бити одлука на штету РС, али да моју идеју о значајнијим искорацима, у дијелу који се тиче грађана, не могу да спроведем без друга два члана, који, чему и сами свједочите, наступају као један.

Да ли има помака у формирању Савјета министара БиХ? Да ли то што још није именован потпредсједник Народне скупштине има везе с контактима са СДА на нивоу БиХ?

Именовање потпредсједника Народне скупштине Републике Српске нема никакве везе са СДА уопште. Биће именован Денис Шулић из СНСД и то није тајна. Што се тиче Савјета министара, морам рећи да у СНСД слаби интерес за улазак у нови сазив Савјета министара, јер су у периоду од избора до данас на нижим нивоима, мислим на разне агенције, именовани људи које су бирале постојеће политичке структуре. У таквим условима СНСД би био пупут неке икебане, неко други би креирао и проводио политике, а ми би као били одговорни за њих. На то не би пристала ни странка са далеко мањом снагом од ове коју има СНСД.

Све дјелује као некад раније испланирана ситуација у којој је неко разрадио сценарио шта ако СНСД побиједи у Републици Српској. И као што рекох, ми више нећемо позивати да се формира власт, нека о томе брину они који мисле да могу да варају. Мислим и на СДА и на СДС и ПДП. СДА вара своје бираче да ће све добро бити ако изгурају СНСД, ове друге двије партије из Републике Српске варају бираче у Српској, убјеђујући их да су четири посланичка мјеста, колико они имају, више од девет колико имамо ми. И да није битно јесу ли изгубили или добили изборе.

Шта ћете учинити ако Мирко Шаровић сакупи већину у Сарајеву без СНСД?

Мирко Шаровић није у позицији да ишта скупља, јер тај посао је у овако уређеној БиХ резервисан за побједнике. На нивоу БиХ се састави довољан број руку од оних који су добили највише на изборима. Са двије руке, колико има СДС у парламенту, он само може бити "скупљен". Ово питање боље да сте преиначили и адресирали на Мирка Шаровића. Шта ће Шаровић урадити у случају да као губитник избора уђе у нови сазив Савјета министара, то је важније питање. Да ли то значи да ће мимо одлука Народне скупштине РС о војној неутралности подржати усвајање и слање АНП, што је, како ево годину дана слушамо, од СДА и ДФ услов за конституисање Савјета министара? Да ли то значи да ће као губитник избора, по други пут заредом, формирати власт с побједницима из ФБиХ? Како ће то објаснити грађанима Републике Српске који су их на прошлим изборима казнили, и то са 50.000 гласова, очигледно сматрајући да нису ни требали бити у Савјету министара, или кад већ јесу да нису радили за Републику Српску. Шта ће та већина у Представничком дому да уради ако Дом народа контролише СНСД? Видите да је ваше питање ипак више за Шаровића него за мене. Јер није довољно рећи "хоћу ово или оно", а не запитати се "шта ћу ако то добијем". И још једно питање, с ким ће ако ХДЗ каже да неће с њима?!

Какву поруку региону шаље ЕУ одбијањем почетка приступних преговора за Сјеверну Македонију и Албанију? Да ли је овај простор на тај начин гурнут у наручје других сила као што су Русија и САД?

Можда би добро било да кренем с краја вашег питања и, како рекосте, гурања у наручје других сила. Зашто његујемо тезу да треба или мора да будемо и у чијем наручју, то је прво питање, и друго, ако мале земље данас немају превелик маневар у смислу самосталности у вођењу спољње политике, онда је питање ако треба да имамо неку врсту ослонца, зашто се не би ослонили на неколико стубова. Више је порука и поука из одбијања да Сјеверна Македонија и Албанија почну пристуне преговоре са ЕУ. Европска унија се суочава са кризом унутар својих граница, и о томе гласно говоре неки од лидера унутар Уније. Брегзит ће сасвим сигурно измјенити и односе у ЕУ. У ком правцу ће се то развијати, мислим да то није најјасније ни онима који се само тиме баве.

Одлуком ЕУ да се Сјеверна Македонија и Албанија практично зауставе на свом европском путу демантовани су заговорници неписаног правила да сви путеви ка ЕУ воде кроз НАТО. Албанија је већ чланица НАТО, Сјеверна Македонија би то требало да постане за пар мјесеци, и опет су заустављене од стране Европског савјета. Друго шта можемо научити јесте да ЕУ не може бити циљ ниједне од ових земаља, све док ЕУ недвосмислено и јасно не прецизира да су земље Западног Балкана у њеним границама њен циљ. Не на нивоу обећања, већ на нивоу рокова. Ако су приступни преговори дефинисани правилима које прописује ЕУ, зашто и рокови у том процесу и финишу процеса нису прецизирани. ЕУ, или тада Европска заједница, направила је огромну грешку деведесетих година прошлог вијека када није интегрисла некадашњу Југославију у своју заједницу. Да је било слуха тада, можете ли замислити на шта би данас личио овај регион? Надам се да је и Европа нешто научила из прошлости, јер нас стално позива да нешто из ње научимо. Услове које ЕУ поставља пред нове кандидате за чланство не би данас испунило пола држава чланица ЕУ. То говорио колико је ЕУ и неправедна!

Одлука ЕУ која се односи на Сјеверну Македонију и Албанију нас тјера да размишљамо да ли је партнерство са ЕУ, које је, видимо, не сасвим поуздано, једини спољнополитички курс који смијемо да заузимамо. Да ли треба да се одричемо парнерства с другим великим силама и тржиштима, какве су, рецимо, Русија, Кина или Турска? Мислим да не смијемо и мислим да, без обзира какве одлуке буде убудуће доносила ЕУ, ми морамо имати партнере и на другим адресама. Оно што предлажем јесте да ми наставимо да реформишемо друштво у складу са европским законодавством, не због ЕУ већ због нас самих. Да би имали боље и правно и пословно и свако друго окружење, не морамо бити нужно чланица ЕУ. Одлука Европског савјета јесте зауставила Сјеверну Македнију и Албанију, али и остале земље Западног Балкана, али није зауставила живот ни у тим држава, па а ни у региону. Да ли је одлука дестимулирајућа? Наравно да јесте.

ПОСЕБНА СЈЕДНИЦА

Да ли је познато када ће бити одржана посебна сједница Народне скупштине Српске на фону закључака Главног одбора СНСД?

То је питање за колегијум Парламента, али мислим да ће то бити ускоро, односно 11. новембра, како је то координисано у Народној скупштини.

МИГРАНТИ И ОКОЛНОСТИ

Које је рјешење за мигранску кризу у БиХ?

Када сам прије двије године упозоравао шта нас чека по питању мигранстке кризе био сам предмет подсмијеха, можда и на страницама вашег листа. Када сам говорио да о томе нико не води рачуна, оптуживали су ме да водим кампању јер иду избори. Када сам говорио да за годину-двије, а то је већ сада, нећемо моћи да се носимо с тим проблемом, ево - то је вријеме дошло. Ово не говорим да бих показао колико сам на вријеме схватио проблем, него колико дуго га други, они који су надлежни за његово рјешавање, нису уопште препознали као проблем. Или још горе, колико им је неко рекао да га не проблематизују.

Савјет министара Предсједништву није доставио план који би био прихватљив и проводив. Све што Савјет министара ради по том питању је лишено озбиљног плана и стратегије која би водила ка рјешењу кризе. Наш став да се они не могу размјештати на територији Републике Српске неће се мијењати, а о разлозима за такав став смо говорили много пута раније. Шта ће у Федерацији урадити по том питању, не знам, али је недопустиво, и томе ћемо се супротставаљти, да се они смијештају на подручја која су прије истјеривања са тих мјеста насељавали Срби, као што је недопустиво да их неко смијешта уз малобројна српска насеља у Федерацији.

Мислим да се проблем миграната примарно мора рјешавати у ЕУ, јер је ЕУ отворила јужне границе на подручју Бугарске и Грчке, а затворила сјеверне. Ако затвори све границе, и мигранти ће остајати на простору ЕУ, која ми дјелује као генератор овог проблема. Предлажем да и мигранти и новац који ЕУ нуди осталим државама за збрињавање миграната, остану на простору ЕУ. Мигрантска криза ми све више личи на процес колонизације, који смо имали на простору бивше Југославије у прошлом вијеку, па ми и мигранти све више дјелују као колонисти, који нису овде само у пролазу, већ је неко планирао да они овдје и остану.